Alkohol kao tradicija u Srbiji: Suicid na rate koji društvo još ublažava

Upravo o toj granici između društveno prihvaćenog ponašanja i ozbiljne zavisnosti govorili su gosti emisije "Tražim reč“, ukazujući na posledice koje se najčešće relativizuju, ali i na težak put oporavka koji zahteva ličnu odgovornost i sistemsku podršku.

Psiholog Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti Mirjana Martić upozorila je da alkohol nema nikakvu zaštitnu ulogu po zdravlje, već da deluje kao snažan neurotoksin.

"Pijenje alkohola na jedan štetan način ili na način koji odgovara toksitomatskom obrascu ne samo da ne doprinosi ublažavanju kognitivnih problema već direktno izaziva demenciju", rekla je Martić, pozivajući se na istraživanje sprovedeno u Francuskoj na milion ispitanika sa dijagnozom demencije, gde je, kako je navela, polovina imala alkoholizam ili bolesti povezane sa njim, poput dijabetesa, iznenadnog zastoja srca i kardiovaskularnih problema.

Ona je naglasila da je duboko ukorenjena zabluda da alkohol može imati pozitivan efekat.

Printscreen:Newsmax BalkansMirjana Martić

"Ono u našoj tradiciji što kaže jedna čašica pre doručka kao znak dugovečnosti, to nije tačno, alkohol je neurotoksin, uništava mozak, uništava sve ćelije u telu", istakla je, dodajući da se problem često godinama ublažava poređenjem sa drugima.

Prema njenim rečima, mnogi pacijenti pomoć traže tek nakon dugog perioda negiranja, uz opravdanja poput "nisam toliko agresivan" ili "ja zarađujem, a ovaj sedi kod kuće".

Alkohol je jedina legalna droga u Srbiji

O kulturološkom odnosu prema alkoholu Martić je govorila bez zadrške, navodeći da se u Srbiji alkohol visoko vrednuje i da se "zaliva čašicom i lepo i ružno".

"Pitanje da li ti je dobro ako ne piješ, taj stil je u genima", navela je naša sagovornica, ocenjujući da se i dalje održava stav da je alkohol vrednost i da je "loš domaćin onaj ko nema alkohol u kući".

Alkohol je, kako je naglasila, jedina legalna droga u Srbiji, lako dostupna i društveno tolerisana.

Printscreen:Newsmax Balkans

Iskustvo života sa zavisnošću iz prve ruke podelio je Aleksandar Gvozdenović, govoreći o dugom i bolnom putu koji vodi u alkoholizam, ali i o još težem izlasku iz njega.

"Veliki je put do alkoholizma, a isto tako i do pobede. Na vama je da izaberete", naglasio je Gvozdenović, dodajući da izlečenja nema.

Bliže smo leku za rak, a za alkohol ga nema

"Slabost traži opravdanje. Kada uspešno opravdanjem negiraš pad, onda ti to postane model ponašanja", rekao je naš sagovornik, opisujući kako je "jedna-dve za dobro jutro" postala pravilo, a ne izuzetak.

Kako je naveo, kada se osvrnuo unazad, shvatio je koliko dugo je takav obrazac trajao i koliko je bio razoran.

Govoreći o pokušajima lečenja, opisao je trenutak kada je 2017. godine prvi put potražio pomoć, ali ga je gordost vratila unazad.

Printscreen:Newsmax Balkans Aleksandar Gvozdenović

"Mislio sam da mi se svet srušio, a shvatio sam da sam uradio pravu stvar po prvi put", rekao je Gvozdenović.

Kako je istakao, finale njegovog alkoholizma bila je ulica.

"Poraz 2017. me je naveo da se dovedem u red da dočekam drugi korak. Krenuo sam u borbu", dodao je.

Gvozdenović je govorio i o pisanju knjige, ističući da mu komentari čitalaca daju snagu i danas.

"Šest godina sam proplakao pišući koliko sam proveo na ulici“, rekao je naš sagovornik, priznajući da je pisanje bilo način da se suoči sa prošlošću.

Govoreći o terapiji, istakao je da su zavisnici često manipulatori i da je najteži deo rada bio individualni pristup, gde nema skrivanja iza tuđe slabosti.

"Suicid na rate"

Kao poruku svima koji su u dilemi, Gvozdenović je istakao da je lečenje moguće samo ako se napravi prvi korak.

"Gornjačka je prava adresa za početak borbe i za početak svega pozitivnog", naveo je Gvozdenović.

Prema njegovim rečima, tek kada se približi izlečenju, čoveku postane žao svega što je prećutao.

Alkohol nije bezazlena navika, već bolest sa teškim posledicama.

Kako je u studiju rečeno, alkohol je "suicid na rate", a ugroženi nisu samo oni koji piju, već i članovi njihovih porodica. Razbijanje mitova, prestanak relativizacije i spremnost da se pomoć zatraži na vreme ostaju ključni koraci u borbi protiv zavisnosti koja i dalje ima društveno prihvatljivo lice.

Emisiju "Tražim reč" pogledajte u videu:

Komentari (0)