Visokorizične trudnoće u porastu, broj beba u padu: "Žene se sve kasnije odlučuju na majčinstvo"

Kako je za Tanjug rekao direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo Aleksandar Stefanović, u protekloj deceniji broj porođaja je varirao između 5.000 i 7.000.

"Najviše smo imali 2014. godine, tačno 7.000, a u neko novije vreme, bum je bio u vreme korone 2020. godine. Tad smo imali negde oko 6.500 porođaja. Nažalost, taj broj nije rastao, nego se smanjivao, tako da smo u prethodnoj godini imali nešto više od 4.000 beba tokom 365 dana", ukazao je on. 

Kao i svake godine, rođeno je nešto malo više dečaka nego devojčica.

"Imali smo više porođaja iz visokorizičnih, komplikovanih trudnoća, što je i normalno, jer naša ustanova je tercijerna ustanova, referentni centar je za mnoge bolnice u celoj Srbiji, pa i u regionu, kako privatne, tako i državne. Dakle, više komplikovanih porođaja, manje onih jednostavnijih, a to tako i treba da bude za visoko specijalizovane ustanove. Imali smo dosta veliki procenat prevremeno rođenih beba zbog toga što smo imali visok procenat visokorizičnih trudnoća, blizu 17 odsto", naveo je sagovornik Tanjuga. 

"Zbrinjavaju sve bebe, pa i prevremeno rođene"

Prema rečima direktora klinike, u toj zdravstvenoj ustanovi uglavnom zbrinjavaju sve bebe, pa i prevremeno rođene i sa komorbiditetima.

"Samo četiri odsto beba je poslato u druge ustanove, a sve ostale smo mi ovde zbrinuli. I bez obzira na visok procenat visokorizičnih trudnoća, neonatalni mortalitet, umiranje tokom neonatalnog perioda nije bilo visoko. Bilo je 0,54 odsto, što je čak i bolje od svetskih standarda", naglasio je Stefanović.

Foto: Envato

Osim toga, pored trenda smanjenja beba, prisutan je i trend povećanja starosne dobi žena u vreme čak i prvog porođaja.

"To svakako da nije dobro. Žene se sve u starijem dobu odlučuju da ostanu trudne, tako da je to onda povezano i sa drugim komorbiditetima i sa povišenim pritiskom. Povezano je i sa šećernom bolesti i mnogim stanjima koje baš ne pogoduju trudnoći. Naravno češći je i infertilitet, odnosno da kad žena i odluči da krene u reproduktivne funkcije, da ne može da zatrudni. Tada se pribegava sredstvima kao što je biomedicinski potpomognuta plodnost i drugim medicinskim procedurama", rekao je doktor specijalista ginekologije i akušerstva.

"Uslovi za vantelesnu oplodnju najbolji na svetu"

Stefanović je uveren da je država sve učinila da se poboljša natalitet u našoj zemlji.

"Tu su i materijalne i mere i olakšavajuće mere za porodilje i tokom posla naših trudnica, a pogotovo u tom nekom delu vantelesne oplodnje. Ja mogu slobodno da kažem da su uslovi za naše parove i pojedince koji žele vantelesnu oplodnju najbolji na svetu. Mislim da samo Izrael ima slične uslove kao mi, ali najbolji su na svetu", ocenio je sagovornik Tanjuga. 

Printscreen: Newsmax Balkans

Precizirao je da su prošle godine obradili više od 2.000 zahteva za doniranim ćelijama, a samo prošle godine 650.

"Na našoj klinici smo uradili neke 44 procedure biomedicinski potpomognute oplodnje sa pomoći doniranih ćelija prošle godine. Imali smo od toga 24 trudnoće, 12 porođaja i 13 beba, jer smo imali jedne blizance među njima", zaključio je direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo. 

Komentari (0)