"Da nisu imali takve roditelje, zločini se ne bi desili": Psiholog o masovnim ubistvima u "Ribnikaru" i Duboni

Odgovarajući na pitanje kako iz današnje perspektive, tri godine kasnije i uz ograničen uvid javnosti zbog zatvorenog suđenja, objašnjava motive i psihološki profil uključenih osoba, Svičević kaže da u osnovi ličnosti dominira narcisoidnost, uz uticaj porodičnog vaspitanja i drugih okolnosti.

"Da ta deca, koja su počinila masakre u 'Ribnikaru' i Duboni nisu imala roditelje koje su imala, ne bi se ti zločini ni desili. Kakva god da su vremena i u kakvom god društvu da živimo, polazimo od porodice. Od nje počinje razvoj ličnosti, formiranje vrednosnih sistema, vrednosnih orijentacija, a time treba da se bavi neko od roditelja", objasnio je naš sagovornik.

Printscreen: Newsmax Balkans Radoslav Svičevi

Psiholog je apelovao da se za počinioce zločina ne koriste njihova imena i prezimena, već izrazi poput "monstrum" ili "izrod".

"Imenovanjem počinilaca doprinosimo njihovoj afirmaciji i da jedan od motiva za zločin može biti težnja ka slavi", obrazložio je Radoslav Svičević.

Uloga medija i društvenih mreža

Svičević je naveo da se uz porodično vaspitanje u razmatranje mogu uključiti i širi socijalni faktori, poput masovnih medija i društvenih mreža.

"Različiti uticaji i dugotrajno izlaganje sadržajima mogu da doprinesu oblikovanju karakternih crta i potencijalno utiču na ponašanje pojedinca u savremenom informatičkom okruženju", dodao je naš sagovornik.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Svičević je ocenio da je Srbija u poslednjih tridesetak godina u stanju kolektivnog stresa, obeleženog ratnim periodom i sukobima uz izražene društvene napetosti, često praćene mržnjom i agresivnošću.

"Ovaj kontinuirani stres utiče na kvalitet odnosa u društvu i na vaspitanje mladih", naglasio je psiholog u emisiji Presek.

Deca trpe posledice

Upozorio je i da je dečija psiha najosetljivija i da trpi posledice društvenih okolnosti i posredno i neposredno.

"Dečija psiha posredno trpi kroz stres i teškoće roditelja koji se bore sa egzistencijom, a neposredno kroz sopstveno suočavanje dece sa nepravdom i negativnim događajima u okruženju", rekao je naš sagovornik.

Psiholog je pojasnio da u društvu značajan uticaj imaju neformalne grupe, koje često pokazuju sklonost ka kriminogenom i destruktivnom ponašanju.

Dodao je i da su pojedini mladi na društvenim mrežama reagovali na ubistvo uz odobravanje i poruke divljenja, što je, kako navodi, zabrinjavajuće.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

Na pitanje koja je poruka za roditelje, on je poručio da bi se trebalo ugledati na druge, posebno tradicionalne kulture i načine vaspitanja.

Podsetimo, prošle su tri godine od jedne od najtežih tragedija u novijoj istoriji Srbije. U Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu, 3. maja 2023. godine, učenik sedmog razreda K. K. upotrebio je očev pištolj i počinio masovno ubistvo u školi na Vračaru.

Dan kasnije, 4. maja 2023. godine, Uroš Blažić počinio je masovno ubistvo u mestima Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca, ubivši devet i ranivši 12 osoba. 

Komentari (0)