Državni praznik: Obeležava se Dan primirja, Srbija pobednica u Prvom svetskom ratu sa najviše žrtava
U zemljama pobednicama u Prvom svetskom ratu obeležava se Dan primirja, a u Srbiji je to državni praznik. Potpisivanjem primirja 11. novembra 1918. godine okončan je Prvi svetski rat, najrazorniji koji je svet do tada video.
Njegovim potpisivanjem obustavljene su borbe u Prvom svetskom ratu između zemalja Antante i Nemačke. Ferdinand Foš, maršal Francuske, zapovednik savezničkih snaga na Zapadnom frontu i Matijas Ercberger, koji je predvodio nemačku delegaciju, potpisali su tada primirje u železničkom vagonu, u Frankportu kod Kompijenja, Pikardija, Francuska, u 5.45, a ono je stupalo je na snagu u 11.00 časova, 11. novembra 1918. godine. Prethodno, kapitulacije su potpisale nemačkih saveznice, Bugarska, Turska, Austrougarska.
Primirje je potom obnavljano do konačnog zaključenja mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.
Tokom Prvog svetskog rata poginulo je više od 17 miliona ljudi, od čega su oko deset miliona bila vojna lica. Srbija je imala, srazmerno veličini zemlje i brojnosti populacije, najviše žrtava. U Prvom svetskom ratu Srbija je izgubila 1,24 miliona ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva, po popisu iz 1914. godine.
Mihajlo Pupin je uradio najviše od svih Srba na polju nauke i humanosti, ali i na postavljanju snažnih temelja srpsko-američkih odnosa, kaže za Newsmax Balkans patentni inženjer Milan Božić, koji je svoj radni vek posvetio inovacijama i proučavanju dela naučnika iz Idvora.
Ministar odbrane Bratislav Gašić predvodio je Centralnu državnu komemorativnu svečanost povodom obeležavanja 108. godišnjice iskrcavanja srpske vojske na jonska ostrva Krf i Vido.
Prema memorandumu Delegacije Kraljevine SHS tokom Mirovne konferencije u Parizu 1919, Srbija je do oktobra 1915. mobilisala 707.343 lica, dakle 24 odsto populacije ili 40 procenata muškog stanovništva.
Prema istom izvoru, ukupni gubici Srbije bili su 1.247.435 ljudi, odnosno 28 procenata populacije iz 1914. godine. Vojnih gubitaka je bilo 402.435, a civilnih 845.000. Prvi svetski rat započeo je napadom Autrougarske na Srbiju, što je šlužbeno objavljeno 28. jula 1914.
Ubistvo Ferdinanda okidač za rat
Kao izgovor za napad na Srbiju službeni Beč je iskoristio pogibiju nadvojvode Franca Ferdinanda, prestolonaslednika Dvojne monarhije, na Vidovdan 1914. u Sarajevu. Atentat u Sarajevu izvršio je Gavrilo Princip, pripadnik pokreta "Mlada Bosna". Bila je to revolucionarna grupa opredeljena za oslobođenje i obrazovanje zajedničke države sa Srbijom. Izgovor za napad na Srbiju već izvesno vreme je tražen u vojnim vrhovima Beča i Berlina.
Ultimatum Srbiji
Srbiji je upućen oštar ultimatum. Iako je Vlada Kraljevine Srbije pokazala najbolju volju da izađe u susret zahtevima Beča, odgovor službenog Beograda nikoga u Beču nije zapravo zanimao. Bila je to, verovali su, idealna prilika za uništenje Srbije.
Dalji tok događaja bio je međutim drugačiji od onog čemu su se u Beču i Berlinu nadali. Ono za šta se verovalo, makar u Beču, a će biti brz lokalni rat, pretvorilo se u veliki ratni sukob niza evropskih zemalja.
Nadalje, herojsko držanje Srbije, prethodno teško iscrpljene Balkanskim ratovima 1912/13, a posebno pobede nad Austrougarskom na Ceru, Drini i Kolubari, zaprepastilo je tada svet.
Rat koji je prerastao u svetski, okončan je primirjem novembra 1918. godine, čemu je presudno doprinela upravo Srbija probojem Solunskog fronta sredinom septembra 1918, što je za posledicu imalo brzu kapitulaciju Bugarske, potom Turske, a zatim i Austrougarske. Slomu Centralnih sila bitno je doprineo ulazak SAD u rat 1917. godine. Kapitulaciji Nemačke 11. novembra 1918. godine prethodila je kapitulacija Bugarska 29. septembra, potom Turske 30. oktobra i Austrougarske 3. novembra.
Preoblikovana karta Evrope
Mirovnim sporazumima koji su usledili karta Evrope je preoblikovana. Nestala je Austrougarska monarhija, a obrazovane su nevelike nacionalne države Austrija i Mađarska. Habzburzi su oterani u progonstvo, a pokušaji da se vrate na presto Mađarske, narednih godina, su sprečeni. Nemačka, u kojoj je oborena ne samo dinastija Hoencolern nego i brojne lokalne vladarske kuće, je umanjena i izgubila je sve vanevropske posede, kolonije.
Osmanska Turska je izgubila sve posede na Bliskom istoku, u Siriji, Transjordaniji, Mesopotamiji, Arabiji. Ubrzo potom Kemal Ataturk oborio je tamošnju monarhiju. U jeku Prvog svetskog rata, revolucijama, februara/marta i oktobra/ novembra 1917. nestalo je i rusko carstvo. Boljševici su potom poslednjeg monarha Nikolaja II i njegovu porodicu pobili, leta 1918, u Jekaterinburgu. Sovjetska Rusija je iz rata istupila separatnim mirom u Brest Litovsku, marta 1918. kojim je Nemačka dobila ogromne teritorije na istoku, što je postalo bespredmetno porazom u Svetskom ratu.
Na ruševinama nestalih imperija oblikovane su nove nacionalne države Čehoslovačka, Poljska, Finska, baltičke države Estonija, Letonija, Litvanija.
Francuska je ostvarila glavni nacionalni cilj povratka Alzasa i Lotaringije (Lorene). Italija, Rumunija, čak Danska su teritorijalno uvećane. Nemačke kolonije na upravu su, kao mandatne teritorije, od strane novoobrazovanog Društva naroda, dobile Britanija (jugozapadna Afrika odnosno Namibija, Tanganjika, manji deo Kameruna i Togoa, posedi na Novoj Gvineji) i Francuska (umanjeni Kamerun i Togo).
Japan je dobio neka pacifička ostrva i jednu enklavu u Kini, do tada nemačke posede. Portugalija je dobila izvesna proširenja u Africi.
Formirana Kraljevina SHS
Prvog decembra 1918. u Beogradu je formirano Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, od 1929. Kraljevina Jugoslavija, čime su proklamovani ratni ciljevi Srbije realizovani.
Tada, i dugo potom, smatrano je da je obrazovanjem nove zajedničke države Kraljevine SHS/Jugoslavije, nacionalno oslobođenje Srba, čemu su težile generacije, konačno ostvareno.
Biti ili ne biti, pitanje je sad. Januarski ispitni rok je odložen na većini fakulteta u Srbiji, a šta će biti sa početkom drugog polugodišta u srednjim i osnovnim školama? Vlada kaže - u ponedeljak su svi u klupama, a šta kažu prosvetari, roditelji i maturanti?
Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu preuzelo je na nadležnost slučaj protiv M. P. (37), vozača automobila koji je u Ruzveltovoj ulici tokom blokade saobraćaja udario i nosio devojku S. P. (20) na krovu vozila nekoliko metara, nakon čega je ona pala na asfalt, a on pobegao sa mesta incidenta.
Mišljenja prosvetnih sindikata su podeljena, jedni smatraju da je generalni štrajk protivzakonit i da prosvetni radnici nemaju pravo na to, te da je dogovorom sve rešeno, dok deo sindikalnog članstva štrajk vidi kao legitiman i dogovor sa Vladom ne priznaje.
Po nalogu javnog tužioca Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, doneto je rešenje o zadržavanju kineskog državljanina zbog krivičnog dela nedozvoljene polne radnje, rečeno je Tanjugu u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu.
Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) saopštio je da se u velikom broju škola širom Srbije vrše formalni i neformalni pritisci na zaposlene zbog najavljene potpune obustave rada i protestnog skupa "Učitelji i nastavnici su uz studente", zakazanog za ponedeljak, 20. januar u Beogradu.
Patrijarh srpski Porfirije posetio je u Kliničkom centru Srbije studentkinju Pravnog fakulteta Sonju Ponjavić, povređenu tokom blokade, i poželeo joj brzo ozdravljenje i potpuni oporavak po izlasku iz bolnice, saopštila je Srpska pravoslavna crkva.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) u Novom Sadu uhapsili su A. V. (2004) iz Temerina, zbog postojanja osnova sumnje da je učinio krivično delo izazivanje opšte opasnosti, saopštila je Policijska uprava Novi Sad.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Beogradu sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom i ministrom spoljnih poslova te zemlje Peterom Sijartom, a tema sastanka su geopolitička i regionalna pitanja, kao i jačanje saradnje dve zemlje u cilju pronalaženja rešenja na novonastale izazove.
Auto-moto savez Srbije upozorava vozače na opreznu vožnju zbog magle i moguće poledice, i dodaje da će poslednji dani zimskog raspusta doneti povremeno pojačan intenzitet saobraćaja na putevima koji vode sa naših skijališta i popularnih planinskih vrhova ka gradskim sredinama.
U Srbiji će tokom dana u severnim, zapadnim i centralnim delovima Srbije biti oblačno i hladno vreme, na jugozapadu, jugu i jugoistoku zemlje malo do umereno oblačno sa sunčanim intervalima, a u Timočkoj Krajini sunčano, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).
Komentari (0)