Kako funkcionišu civilni letovi u ratnim zonama i ko preuzima odgovornost za bezbednost

Prvi avion sa srpskim državljanima iz Dubaija sleteo je u Beograd, dok je avio-saobraćaj u regionu Bliskog istoka i dalje otežan zbog sukoba u različitim delovima teritorije.

Urednik emisije Signal na televiziji Newsmax Balkans Daniel Šunter kaže da nijedan let pre toga nije privukao toliko pažnje, a više od 40.000 ljudi pratilo ga je uživo preko aplikacije.

"Situacija na Bliskom istoku još nije normalizovana. Avio-saobraćaj funkcioniše uz stalnu procenu rizika i nije bezbedan u potpunosti", naglašava Šunter u emisiji "Otvori oči".

Ko kontroliše let i donosi odluke

Pilot Nikola Đuričko detaljno objašnjava kako se u ratnim zonama usklađuju civilna i vojna kontrola letenja.

"Kontrola letenja je ključna. Svaka država ima svoju kontrolu, a one su povezane i odlučuju da li avion može bezbedno da leti od tačke A do tačke B. Avion ne bi ni poleteo ako nije sigurno", kaže Đuričko.

Printscreen: Newsmax BalkansNikola Đuričko

On ističe da civilna i vojna kontrola sada rade zajednički, što smanjuje rizik, ali ga ne eliminiše.

"U prvom ratu protiv Iraka rute su bile pomerene severnije, gde se ratovalo. Videli smo crni dim koji je prekrivao ceo prostor. Kontrola letenja upravlja tim procesom i to je njihova glavna odgovornost", ukazao je pilot.

Šunter dodaje da, uprkos koordinaciji, potpune garancije ne postoji. 

"Sigurna evakuacija u ratnim uslovima praktično ne postoji. Niko ne može da garantuje da dronovi ili rakete neće udariti. Postoji rizik koji se preuzima, ali mora da se evakuišu ljude", precizirao je urednik Signala.

Maršute i alternative

Đuričko objašnjava da se rute često pomeraju južnije, preko Saudijske Arabije ili Egipta, što produžava put i povećava troškove, ali omogućava veću bezbednost.

"Piloti planiraju letove sa planom B - alternativnim aerodromom i dodatnim gorivom, ako dođe do prinudnog sletanja", rekao je naš sagovornik.

On ističe i značaj koordinacije visine i razdvajanje aviona.

"Neparne visine su za jednu stranu, parne za drugu. Kontrola letenja koordinira sve avione u regionu - civilne i vojne, da bi se izbegli sudari i dodatni rizici", naveo je Đuričko.

Najrizičnija tačka i mere zaštite

"Najveći rizik dolazi od područja gde se nalaze iranske rakete i dronovi. Meta su praktično sve zemlje Zaliva sa američkim trupama, uključujući Izrael. Egipat do sada nije bio meta, pa je tamo relativno mirno", objašnjava Šunter.

Đuričko dodaje da ne postoji avion koji se može sam braniti.

"Svi rizici su procene kontrole letenja, kompanije i pilota zajedno, u skladu sa vojnim radarom i situacijom na terenu", istakao je pilot.

Foto: Milena ĐorđevićDaniel Šunter

Šunter naglašava da u ovakvim situacijama nema "specijalnih" civilnih aviona koji bi garantovali veću bezbednost.

"Kada je rat, sve je u riziku. Ne postoje posebni avioni niti posebni sistemi zaštite koji mogu da daju potpunu sigurnost. Avioni su avioni", kaže on.

Dodaje da je Izrael svojevremeno na deo civilne flote ugrađivao sisteme zaštite kakvi se koriste na vojnim avionima, namenjene odbrani od raketa ispaljenih sa ramena, ali da su to ekstremni primeri i da većina aviokompanija nema takvu opremu.

"Ovde ne govorimo o pojedinačnoj terorističkoj pretnji, već o otvorenom ratu. Rakete lete na sve strane. U takvim okolnostima vazdušni prostor se obično zatvara kako bi se izbegle potencijalno fatalne situacije", objašnjava naš gost u studiju.

Kako funkcioniše evakuacija

Govoreći o mogućim novim evakuacionim letovima za srpske državljane, Šunter ističe da je sve stvar složene procene na terenu.

"Ne možemo unapred znati kako će to funkcionisati. Već smo imali situacije da se donese odluka da avion poleti, pa da let bude suspendovan. To govori o ozbiljnosti situacije. Kada imate ljude na zemlji koje treba evakuisati, to je pitanje kriznog menadžmenta i posebne procene kako da se takva operacija izvede", navodi urednik emisije Signal.

Foto: Milena ĐorđevićDaniel Šunter

Šunter zaključuje da, iako postoji planiranje i koordinacija, u ratnim uslovima uvek ostaje doza rizika koja se svesno preuzima.

Đuričko dodaje da su piloti iskusni, ali razlika u riziku između normalnog leta i leta u ratnoj zoni je ogromna.

"To je umetnost letenja - planiranje, procena alternative i konstantna koordinacija sa kontrolom letenja", precizirao je pilot.

Gostovanje Daniel Šuntera i uključenje Nikole Đurička pogledajte u videu:

Komentari (0)