Beograd svake zime muku muči sa individualnim ložištima: Da li je moguć čistiji vazduh u prestonici

Grejna sezona je odavno počela, a to obično znači i veću zagađenost vazduha u Beogradu. Prestonica Srbije ima dve vrste problema, kada je reč o zagađenju vazduha, stalne zagađivače, poput TENT i Kostolca, ali i saobraćaj. Zimi se kao treći zagađivač priključuju individualna ložišta.

Madžgalj potvrđuje da zagađenje vazduha ne poznaje administrativne granice, te da su veliki zagađivači, poput Termoelektrane Nikola Tesla i Kostolca, koji rade tokom cele godine, značajni izvori zagađenja čak i u Beogradu.

U Beogradu je još 2021. usvojen takozvani plan kvaliteta vazduha. To je obiman dokument u kojem su detaljno navedeni planovi i predložene konkretne akcije, kako bi vazduh koji dišemo bio čistiji.

"Grad je usvojio desetogodišnji plan za kvalitet vazduha, koji uključuje mere za smanjenje zagađenja i poboljšanje ekoloških standarda. Najveći izazovi su rešavanje problema saobraćaja i individualnih ložišta, kojih u Beogradu ima oko 300.000", kaže Madžgalj za RTS.

Grad bez kontrole nad privatnim objektima

Dodaje da, dok je saobraćajni sektor lakše regulisati kroz javni prevoz i saobraćajne strategije, rešenje za individualna ložišta je složenije, jer grad nema direktnu kontrolu nad privatnim objektima.

"Plan mera da podrazumeva povećanje svesti građana i motivisanje za prelazak na ekološki prihvatljivije energente. Stoga, buđenje svesti i motivacija su ključne mere", ocenila je Madžgalj.

Naglašava da se u samo nekim slučajevima može razmotriti i kaznena politika.

Kako je navela, cilj je, ipak, da se stanovništvo dodatno motiviše kako bi prešlo na čistije načine grejanja.

Problem divljih deponija 

Što se tiče divljih deponija, Madžgalj objašnjava da one ne zagađuju samo zemljište i podzemne vode, već i vazduh, jer oslobađaju štetne čestice.

"U saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, grad je očistio brojne divlje deponije, uključujući i dugogodišnju deponiju u Dobanovcima, gde se sada gradi regionalni reciklažni centar", ističe Madžgalj.

Foto: Pixabay

Ne vidi strožu kaznenu politiku kao deo rešenja u borbi protiv divljih deponija, ali je istakla važnost stalne saradnje i podrške građana u održavanju čistog okruženja.

"Ako deset čisti, a jedan prlja, ni kaznena politika neće pomoći. Ideja je da sarađujemo, a radićemo na ozelenjavanju", zaključuje sagovornica u razgovoru za RTS.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)