Godišnje proizvedemo oko 12 miliona smeća: Broj deponija raste, reciklaža minimalna
Domaćinstva i privreda u Srbiji godišnje proizvedu oko 12 miliona tona smeća (sa rudarskim sektorom oko 180 miliona) i većina tog otpada završi na deponijama ili u prirodi.
Kultura sortiranja i reciklaže je minimalna, zbog toga je teško razaznati kakve se sve kontaminirane bombe kriju u tom smeću, prenosi Bloomberg Adria.
Međutim, otpad sam po sebi predstavlja energetsko blago i može da posluži za proizvodnju struje, zagrevanje domova i pokretanje industrijskih fabrika. Više od 500 postrojenja u Evropi trenutno na ovaj način snabdeva energijom domaćinstva i privredu.
Količina komunalnog otpada koji se odlaže na sanitarne deponije se konstantno povećava. Međutim, većina komunalnog otpada se i dalje odlaže na nesanitarne i divlje deponije. Procenjuje se da u Srbiji ima između 2.500 i 3.500 divljih deponija.
Deponije opasne po zdravlje ljudi
Deponije predstavljaju veliki problem za zdravlje ljudi jer ispuštaju štetne materije koje zagađuju zemljište, vodu, a kada se zapale, zagađuju i vazduh.
Nakon severnokorejskih optužbi da je Južna Koreja uputila bespilotne letelice ka Pjongjangu, Severna Koreja je ponovo poslala više balona sa smećem prema Južnoj Koreji, saopštila je južnokorejska vojska.
Opština Arilje će u naredna tri meseca smeće sa svoje teritorije odlagati na deponiji Vrbak u opštini Lapovo, izjavio je prvi čovek Arilja Predrag Maslar.
Istakao je da je deo zagađenja vazduha u Srbiji posledica neadekvatnog upravljanja otpadom.
"Bela knjiga" je rezultat istraživanja i smernica srpskih i austrijskih stručnjaka koji su ukazali da deponije u Srbiji predstavljaju veliku pretnju po javno zdravlje, da je reciklaža veoma važna kako bi se smanjila količina otpada i uštedelo na sirovinama. Sav preostali otpad mogao bi da služi za proizvodnju energije.
Srbija i dalje minimalno ulaže u zaštitu životne sredine
Srbija godišnje izdvaja oko 10 odsto BDP-a u zdravlje, odnosno za lečenje građana, a samo 0,8 odsto u životnu sredinu.
Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije objašnjava da u "Beloj knjizi" stručnjaci su naveli primer Sicilije, gde je proučavana zajednica koja živi blizu najveće deponije otpada na otvorenom, kako bi se istražili potencijalni uticaji na trudnoće zbog zagađivača emitovanih iz deponije koja je gorela.
Studija je pokazala da su majke izložene štetnim emisijama iz zapaljene deponije tokom začeća ili rane trudnoće imale veći rizik da rode prerano ili decu sa vrlo niskom težinom.
Upravljanje otpadom na veoma niskom nivou
Trenutni način upravljanja otpadom u Srbiji je na veoma niskom nivou, sa posledicama po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Baziran većinom na deponovanju otpada na nesanitarnim i divljim deponijama uz minimalnu preradu, dovodi do toga da otpad predstavlja gorući problem koji je potrebno rešiti, ističe se u "Beloj knjizi".
U ovoj studiji stoji da se Srbija zakonski dobro uskladila sa pravilima Evropske unije o upravljanju otpadom, ali da ono što piše u zakonu ne funkcioniše u praksi.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2022. godine privredni sektori u Srbiji su proizveli 174,7 miliona tona otpada. Od ukupne količine otpada koje je proizveo privredni sektor, čak 94,4 odsto nastao je iz rudarstva (otpad nastao tokom istraživanja, iskopavanja iz rudnika ili kamenoloma i fizičko-hemijskog tretmana).
Otpad iz rudarstva je izuzetak po Zakonu o upravljanju otpadom. Osim toga, ne može da se koristi za proizvodnju energije, prenosi Bloomberg Adria.
Biti ili ne biti, pitanje je sad. Januarski ispitni rok je odložen na većini fakulteta u Srbiji, a šta će biti sa početkom drugog polugodišta u srednjim i osnovnim školama? Vlada kaže - u ponedeljak su svi u klupama, a šta kažu prosvetari, roditelji i maturanti?
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) u Novom Sadu uhapsili su A. V. (2004) iz Temerina, zbog postojanja osnova sumnje da je učinio krivično delo izazivanje opšte opasnosti, saopštila je Policijska uprava Novi Sad.
Na sednici Vlade Srbije usvojen je predlog zakona o podršci mladima za kupovinu prve nekretnine, koji je od izuzetne važnosti za budućnost naših mladih i koji će odmah biti poslat u skupštinsku proceduru, izjavio je prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali.
Kako da ostanemo interesantni stranim investitorima i da li će dinar izdržati potrese na tržištu? Hoće li sankcije kompaniji NIS uticati na celokupnu srpsku ekonomiju i šta država planira da održi privredni rast? Odgovore tražimo od ekonomiste Nebojše Savića, profesora FEFA fakulteta.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su započeti razgovori sa američkom Kancelarijom za kontrolu strane imovine, da će biti nastavljeni u četvrtak i poručio da Srbija neće učestvovati u otimanju ruske imovine i nacionalizovati Naftnu industriju Srbije, iako ima pravo da to uradi.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić imaće brojne konsultacije i sastanke o funkcionisanju NIS nakon što su SAD uvele sankcije toj kompaniji i dobro je da se razgovara i sa američkom i ruskom stranom, rekao je za Newsmax Balkans urednik spoljne politike u nedeljniku NIN Nenad Zafirović.
Beogradska berza donela je Odluku o privremenoj obustavi trgovanja akcijama Naftne industrije Srbije na prajm listingu (Prime Listing - NIS a.d, Novi Sad - NIS).
Ruska Federacija je u stalnom kontaktu sa Srbijom i zatražila je hitne konsultacije u vezi sa situacijom nakon američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije, kojima se traži povlačenje ruskog kapitala iz NIS, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović predsedavala je u Vladi Srbije prvim sastankom Radne grupe za praćenje aktivnosti Ministarstva finansija SAD, Kancelarije za kontrolu strane imovine, u vezi sa potencijalnnim uvođenjem sankcija Naftnoj industriji Srbije.
Komentari (0)