Godišnje proizvedemo oko 12 miliona smeća: Broj deponija raste, reciklaža minimalna

Kultura sortiranja i reciklaže je minimalna, zbog toga je teško razaznati kakve se sve kontaminirane bombe kriju u tom smeću, prenosi Bloomberg Adria.

Međutim, otpad sam po sebi predstavlja energetsko blago i može da posluži za proizvodnju struje, zagrevanje domova i pokretanje industrijskih fabrika. Više od 500 postrojenja u Evropi trenutno na ovaj način snabdeva energijom domaćinstva i privredu.

Količina komunalnog otpada koji se odlaže na sanitarne deponije se konstantno povećava. Međutim, većina komunalnog otpada se i dalje odlaže na nesanitarne i divlje deponije. Procenjuje se da u Srbiji ima između 2.500 i 3.500 divljih deponija.

Deponije opasne po zdravlje ljudi

Deponije predstavljaju veliki problem za zdravlje ljudi jer ispuštaju štetne materije koje zagađuju zemljište, vodu, a kada se zapale, zagađuju i vazduh.

"U Srbiji od zagađenja vazduha godišnje umre između 10.000 i 17.000 ljudi", rekao je predsednik Upravnog odbora Inženjera zaštite životne sredine Igor Jezdimirović na konferenciji povodom predstavljanja "Bele knjige o dobijanju energije iz otpada u Srbiji".

POVEZANE VESTI

Svet

Severna Koreja poslala još 20 balona sa smećem prema Južnoj Koreji

Nakon severnokorejskih optužbi da je Južna Koreja uputila bespilotne letelice ka Pjongjangu, Severna Koreja je ponovo poslala više balona sa smećem prema Južnoj Koreji, saopštila je južnokorejska vojska.

09:25Pre 40 d12.10.2024.

Autor

Društvo

Rešen višemesečni problem odlaganja otpada u Arilju: Smeće će nositi na deponiju u Lapovu

Opština Arilje će u naredna tri meseca smeće sa svoje teritorije odlagati na deponiji Vrbak u opštini Lapovo, izjavio je prvi čovek Arilja Predrag Maslar.

22:57Pre 52 d30.09.2024.

Autor

Istakao je da je deo zagađenja vazduha u Srbiji posledica neadekvatnog upravljanja otpadom.

"Bela knjiga" je rezultat istraživanja i smernica srpskih i austrijskih stručnjaka koji su ukazali da deponije u Srbiji predstavljaju veliku pretnju po javno zdravlje, da je reciklaža veoma važna kako bi se smanjila količina otpada i uštedelo na sirovinama. Sav preostali otpad mogao bi da služi za proizvodnju energije.

Srbija i dalje minimalno ulaže u zaštitu životne sredine

Srbija godišnje izdvaja oko 10 odsto BDP-a u zdravlje, odnosno za lečenje građana, a samo 0,8 odsto u životnu sredinu.

Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije objašnjava da u "Beloj knjizi" stručnjaci su naveli primer Sicilije, gde je proučavana zajednica koja živi blizu najveće deponije otpada na otvorenom, kako bi se istražili potencijalni uticaji na trudnoće zbog zagađivača emitovanih iz deponije koja je gorela.

Studija je pokazala da su majke izložene štetnim emisijama iz zapaljene deponije tokom začeća ili rane trudnoće imale veći rizik da rode prerano ili decu sa vrlo niskom težinom.

Upravljanje otpadom na veoma niskom nivou

Trenutni način upravljanja otpadom u Srbiji je na veoma niskom nivou, sa posledicama po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Baziran većinom na deponovanju otpada na nesanitarnim i divljim deponijama uz minimalnu preradu, dovodi do toga da otpad predstavlja gorući problem koji je potrebno rešiti, ističe se u "Beloj knjizi".

Foto: Tanjug/Branko Lukć

U ovoj studiji stoji da se Srbija zakonski dobro uskladila sa pravilima Evropske unije o upravljanju otpadom, ali da ono što piše u zakonu ne funkcioniše u praksi.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2022. godine privredni sektori u Srbiji su proizveli 174,7 miliona tona otpada. Od ukupne količine otpada koje je proizveo privredni sektor, čak 94,4 odsto nastao je iz rudarstva (otpad nastao tokom istraživanja, iskopavanja iz rudnika ili kamenoloma i fizičko-hemijskog tretmana). 

Otpad iz rudarstva je izuzetak po Zakonu o upravljanju otpadom. Osim toga, ne može da se koristi za proizvodnju energije, prenosi Bloomberg Adria.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)