"Bio sam dete koje je moralo da bude i roditelj": Veselin o životu i borbi s majčinom dijagnozom šizofrenije

Veselin Mandarin imao je samo sedam godina kada je njegova majka pokazala prve simptome šizorenije.

Svoju životnu priču ispričao nam je u novoj epizodi emisije "Tražim reč".

Veselin je ispričao da je još kao dete, sa nepunih sedam godina, počeo da primećuje da sa njegovom majkom nešto nije u redu. 

Iako tada nije tačno razumeo šta se dešava, shvatio je da je ona bolesna i da su situacije kroz koje prolazi drugačije od onoga što doživljavaju njegovi vršnjaci.

"Najveći problem u tom trenutku je bilo to što nisam imao sa kim da porazgovaram. Ja sam neko ko je veoma zatvoren, ko se plaši osuda, ne mene, nego moje majke i toga da će neko da stavi etiketu na nju, jer znamo svi da živimo u vremenu kada su ljudi spremni da osuđuju", ispričao je Veselin za Newsmax Balkans. 

Simptomi šizofrenije

Prema stručnjacima iz oblasti psihijatrije, šizofrenija se najčešće javlja u kasnoj adolescenciji ili ranoj odrasloj dobi.

Simptomi mogu uključivati halucinacije, deluzije, dezorganizovano razmišljanje, ali i povlačenje iz društva, gubitak motivacije i poteškoće u svakodnevnom funkcionisanju. 

Printscreen: Newsmax BalkansVeselin Mandarin

Važno je naglasiti da šizofrenija nije "podeljena ličnost", kako se često pogrešno veruje.

Reč je o kompleksnom poremećaju čiji uzroci uključuju kombinaciju genetskih, bioloških i životnih faktora.

"Često bih majku zatekao kako plače bez razloga"

Rana dijagnoza i pravovremeno lečenje mogu značajno poboljšati prognozu i pomoći osobama da održe stabilnost.

"Bilo je jako teško, u uzrastu gde si zarobljen u telu deteta, a tvoja podsvest, odnosno mozak ti stavlja neki teret na leđa, u mom slučaju moju majku. Koliko god to delovalo surovo, zaista sam se osećao kao da sam ja roditelj svojoj majci, da je sve na meni i da sam od ključne važnosti da bi ona opstala", naglsaio je naš sagovornik.

Dodao je da su u međuvremenu otkrili da njegova majka boluje i od epilepsije.

Rekao je da je imao utisak kao da je on roditelj njoj, a ne obrnuto, jer je verovao da mnogo toga zavisi od njega kako bi ona izdržala svakodnevne probleme.

"Sećam se kad smo se vraćali iz škole, svi moji vršnjaci trče kući svojoj porodici, a ja već unapred znam šta me čeka kod kuće tog dana. Često bih majku zatekao kako plače bez razloga, ima halucinacije. U tom momentu kada si dete i kada ti treba pomoć, savet i sugestija, a ti si taj koji ih daje, to je jako teško", naglasio je Mandarin.

Dodaje da ipak, kada bi mogao da menja nešto ne bi. 

"Ne bih ništa menjao jer me je to oblikovalo u osobu koja sam danas", rekao je Veselin. 

Savremene terapije obuhvataju kombinaciju medikamenata, psihoterapije i socijalne podrške.

Antipsihotici mogu pomoći u kontroli simptoma, dok psihološka podrška i rad sa terapeutima pomažu pacijentima da razviju strategije za suočavanje sa svakodnevnim izazovima. 

Uloga porodice

Podrška najbližih često predstavlja ključni faktor u procesu oporavka i stabilizacije.

Edukacija članova porodice o prirodi bolesti može doprineti boljem razumevanju i smanjenju stigme koja i dalje prati mentalne poremećaje.

Veselin je opisao da mu je detinjstvo bilo veoma teško jer je, iako još dete, osećao veliki teret odgovornosti zbog bolesti svoje majke.

Printscreen: Newsmax Balkans

Stručnjaci naglašavaju da društvo mora učiniti više kako bi se smanjila diskriminacija i povećala dostupnost mentalno-zdravstvenih usluga. Otvoreni razgovori o mentalnom zdravlju mogu pomoći da se razbiju predrasude i podstakne veća empatija prema osobama koje se suočavaju sa ovim izazovima. 

Šizofrenija jeste teška bolest, ali nije bez nade. Uz adekvatno lečenje, podršku i razumevanje okoline, mnogi ljudi uspevaju da izgrade stabilan i ispunjen život.

Komentari (0)