Kako izgleda život samohrane majke deteta sa autizmom i borba duga 20 godina: "Izbegavali su nas i gledali kao čudake"

Sagovornica portala Newsmax Balkans Dušica Jaćimović navodi da je u fokusu hitna potreba za usvajanjem Zakona roditelj-negovatelj, koji bi porodicama obezbedio osnovnu sigurnost i pravo da se dostojanstveno posvete nezi svoje dece.

Govoreći o promenama u poslednje dve decenije, naša sagovornica, majka dvadesetogodišnjeg Veljka Jaćimovića ističe da se svest o autizmu bitno promenila, prvenstveno zahvaljujući boljoj informisanosti javnosti i hrabrosti roditelja da progovore o svojim problemima.

"To više nije tabu tema kao ranije. Moj sin ima skoro 20 godina i dobro znam kako je bilo dok je bio mali, gledali su nas kao čudake, zazirali su i izbegavali da se druže sa nama. Sada je situacija bolja jer su ljudi informisaniji i znaju kako treba da se ponašaju prema osobama sa autizmom", objašnjava sagovornica našeg portala.

Prema njenim rečima, suština je u tome što su se roditelji ohrabrili da više ne kriju svoju decu, jer samo kroz javno ukazivanje na svakodnevne izazove mogu da očekuju da nadležni počnu da rešavaju probleme koje porodice ne mogu same da prevaziđu.

Zakon roditelj-negovatelj: Sigurnost umesto večite borbe

Iako se o autizmu više priča, sistemska podrška i dalje kasni. Roditelji su godinama u neizvesnosti oko usvajanja zakona koji bi im omogućio status roditelja-negovatelja, što je za mnoge pitanje osnovne egzistencije.

"Malo sam rezervisana po tom pitanju jer se mnogo puta pričalo kako je nacrt gotov i kako samo što nije izglasan. Taj zakon bi nam toliko značio. Možete misliti kako izgleda život samohrane majke, to je večita borba. Problem je što je nemoguće uskladiti radno vreme. Tuđa nega koju naša deca dobijaju svakako nije dovoljna za život, prinuđeni smo da mnogo radimo i zavisim od dobre volje poslodavca da nam izađe u susret, kako bismo pokrili osnovne troškove", objašnjava Dušica.

Ističe da bi zakon doneo preko potrebnu sigurnost.

"Imali biste primanja, makar to bio i minimalac, uplaćivao bi vam se staž, a mi bismo brinuli o detetu. Imali bismo više energije da se posvetimo deci", kaže Veljkova majka. 

"Velika razlika kod dece čiji roditelj nije radio"

Dugogodišnje iskustvo pokazuje da je stalna podrška roditelja ključna za napredak deteta sa autizmom. Sagovornica primećuje jasnu razliku u napretku dece čije su majke imale mogućnost da stalno budu uz njih.

"Neophodno je biti uz dete. Ja tu mogućnost nisam imala jer sam morala nonstop da radim da bih obezbedila egzistenciju. Što se više radi sa detetom, bolji su rezultati i veće su šanse da se ono osposobi da bude funkcionalnije i da ima bolji kvalitet života", naglašava naša sagovornica.

Pored ličnih napora, roditelji su se samoorganizovali i u Bačkom Gradištu, gde su sopstvenim sredstvima unapredili prostor za dnevni boravak dece iz spektra autizma i roditelja, sa ciljem da obezbede potencijalno sigurniju budućnost u trenutku kada njih više ne bude.

Ipak, zaključuje da je bez podrške sistema i države taj put neuporedivo teži.

Komentari (0)