Kako stati na put fizičkom kažnjavanju dece: Svako drugo dete u Srbiji prošlo kroz nasilne metode disciplinovanja

Prema istraživanju UNICEF i Republičkog zavoda za statistiku, čak 40 odsto dece u Srbiji doživelo je neki vid nasilnog disciplinovanja.

Situacija je još alarmantnija u romskoj zajednici, gde taj procenat dostiže oko 67 odsto, upozorava Jasmina Miković iz NVO SOS Dečja sela Srbije.

"Uvođenjem ovog zakona šalje se jasna poruka da je telesno kažnjavanje dece zabranjeno i neprihvatljivo. Cilj nije kažnjavanje roditelja, već prevencija i podrška porodicama", istakla je sagovornica Newsmax Balkans. 

Podaci dodatno ukazuju na ozbiljnost problema: više od 5.300 dece koristilo je usluge domskog ili porodičnog smeštaja, a oko polovine njih izdvojeno je iz porodica zbog zanemarivanja, zlostavljanja ili nekog oblika nasilja.

U drugim slučajevima, razlozi su nepoznat identitet roditelja, smrt ili nemogućnost roditelja da obavlja svoju ulogu.

Foto: Milena ĐorđevićJasmina Miković tokom gostovanja u Otvori oči

Gostujući u emisiji Otvori oči, Miković naglašava da dete mora imati garantovano dostojanstvo i pravo na zaštitu, kao i da je važno da sistem reaguje na svaku prijavu nasilja.

"Svakoj izjavi deteta mora se posvetiti posebna pažnja. Neophodno je uspostaviti snažnu institucionalnu i sistemsku podršku", rekla je ona, podsećajući da deca nasilje mogu prijaviti i putem platforme "Čuvam te".

"Novi zakon neće dovesti do masovnog oduzimanja dece"

Iako se u javnosti često stvara utisak da će zabrana telesnog kažnjavanja dovesti do masovnog oduzimanja dece roditeljima, Miković tvrdi da to nije svrha zakona.

"Svrha nije da se deca izdvajaju iz porodice niti da se roditelji kažnjavaju, već da im se pomogne da usvoje nenasilne metode vaspitanja", objašnjava ona.

Foto: Milena ĐorđevićJasmina Miković

Pozivajući se na definiciju Svetske zdravstvene organizacije, Miković ističe da fizičko nasilje nad decom obuhvata širok spektar ponašanja – od udaranja i šutiranja do ozbiljnijih oblika zlostavljanja poput davljenja ili vezivanja.

"Telesno kažnjavanje podrazumeva upotrebu fizičke sile kojom detetu nanosimo bol ili nelagodu radi disciplinovanja – i to je oblik zlostavljanja", ukazala je naša sagovornica. 

Uverenje da su batine "za dobro deteta" se mora promeniti

Poseban problem, kako je navela Miković, predstavlja duboko ukorenjeno društveno uverenje da je fizičko kažnjavanje "za dobro deteta".

"Kada udarite odraslu osobu, to je napad. Kada udarite životinju, to je okrutnost. A kada udarite dete – to se često opravdava. To mora da se promeni", konstatuje sagovornica Newsmax Balkans. 

Miković primećuje da nemaju sv roditelji nemaju uvek jednake kapacitete za vaspitanje dece, te da na njihovo ponašanje utiču i subjektivni i objektivni faktori – od ličnih iskustava i modela iz porodice porekla do siromaštva, migracija, kriza i zdravstvenih problema.

Foto: Envato

Rešenje vidi u edukaciji i podršci roditeljima, kao i u razvoju pozitivnog roditeljstva.

"Roditelj treba da bude autoritet i podrška detetu, kako bi ono razvilo samokontrolu, disciplinu i odgovornost. Kada smo preplavljeni besom, važno je da zastanemo, izbrojimo do deset i tek tada reagujemo", poručila je Miković.

Zaključak je jasan – borba protiv nasilja nad decom ne podrazumeva samo zakonske izmene, već i promenu svesti celog društva.

Komentari (0)