Obeležava se Međunarodni dan Roma: Kakav je položaj romske zajednice u Srbiji

Međunarodni dan Roma je kao praznik ustanovljen 1990. u gradu Serock u Poljskoj, u znak sećanja na Prvi svetski kongres Roma koji je održan u Čelsfildu kod Londona od 7. do 12. aprila 1971. godine.

Na kongresu je usvojen međunarodni naziv "Rom", što na romskom znači "čovek", a doneta je i odluka da pesma "Đelem, đelem", što na srpskom znači "Išao sam, išao", postane romska himna.

U Čelsfildu je utvrđena i romska zastava, plavo-zelena dvobojnica sa crvenim točkom, gde plava boja predstavlja nebo, slobodu i bezgranično prostranstvo, zelena travu, put, život obeležen putovanjima, dok crveni točak označava simbol stalnog kretanja.

Povodom Svetskog dana Roma, državni vrh Srbije i predstavnici romskih udruženja ukazuju na značajne pomake u obrazovanju, ali i na postojanje duboko ukorenjenih stereotipa koji otežavaju zapošljavanje.

Prema popisu iz 2022. godine, u Srbiji živi više od 130.000 Roma, dok na tlu Evrope ova zajednica broji do 12 miliona članova, čineći je najvećom etničkom manjinom.

Sistemske mere i jačanje inkluzivnih politika

Uoči obeležavanja Međunarodnog dana Roma, predsednik Vlade Srbije prof. dr Đuro Macut sastao se sa predstavnicima Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine. Tokom razgovora o unapređenju položaja ove zajednice, naglasak je stavljen na sistemske mere u oblastima zdravstvene i socijalne zaštite, ali i na potrebu za većom uključenosti mladih na tržište rada.

Sastanku je prisustvovao i ministar za ljudska i manjinska prava Demo Beriša, koji je potvrdio da će se nastaviti intenzivna saradnja između državnih institucija i romske zajednice kako bi se inkluzivne politike dodatno ojačale.

"Sve više Roma završava srednju školu i fakultet"

Miljan Rašić iz Društva Roma Zaječar ističe da se, posle 55 godina od prvog Svetskog kongresa Roma, položaj zajednice menja, ali da problemi i dalje postoje.

Printscreen: Newsmax BalkansMiljan Rašić, Društvo Roma Zaječar

Prema njegovim rečima, najveći ponos zajednice danas je obrazovanje, koje je doživelo procvat uvođenjem pedagoških asistenata.

"Prosto, od uvođenja pedagoških asistenata pre više od 15 godina u predškolske i školske ustanove, mi sada skoro da nemamo decu koja ne završavaju osnovnu školu, a mnoga upisuju i završavaju srednje škole, pa čak bivaju i fakultetski obrazovana", naveo je Rašić.

Naglašava da lokalna zajednica u Zaječaru broji oko 2.000 Roma, te da su mladi unutar organizacije izuzetno aktivni.

Borba protiv predrasuda i stereotipa pri zapošljavanju

Iako su postignuti rezultati u školstvu, tržište rada ostaje problematična tačka zbog snažnih predrasuda poslodavaca i okruženja.

Rašić ukazuje na to da su Romi i dalje često prikazani kroz negativne stereotipe koji nemaju veze sa realnošću.

"Predrasude, diskriminacija i stereotipi su i dalje veliki problem. Romi se kod drugih ljudi i dalje prikazuju kao oni koji kradu i lažu. A ja zapravo samo kažem – mi smo ljudi. Vrednujte ljude na osnovu toga da li su dobri ili loši, a ne na osnovu boje kože", poručio je Rašić.

Bezbednost i kulturni identitet romske zajednice

Pitanje bezbednosti Roma takođe je u fokusu nadležnih organa. Rašić je potvrdio da je nedavno održan sastanak mobilnog tima za inkluziju u policijskoj upravi, gde je konstatovano da ima boljitka u pogledu bezbednosne situacije na teritoriji Zaječara i šire.

Printscreen: Newsmax BalkansMiljan Rašić, Društvo Roma Zaječar

Pored bezbednosti, zajednica aktivno radi na očuvanju svog kulturnog identiteta. Uz obeležavanje praznika, najavljeno je i bogaćenje romske biblioteke sa 500 novih naslova koje je prikupila matična biblioteka "Svetozar Marković".

Iako folklorna sekcija trenutno nije aktivna zbog smene generacija, Rašić ističe da je kultura i dalje "matična stvar" kojom se Romi najviše ponose.

Komentari (0)