"Bila sam žrtva nasilja zbog boje kože, sumnjalo se u moje studiranje": Koliko se promenilo odrastanje romskih devojčica

Koliko se promenilo odrastanje romskih devojčica i koliko smo zaista odmakli od stereotipa? Da li su projekti pomoći dugoročno rešenje i koliko Romi učestvuju u donošenju odluka koje ih se tiču?

To su pitanja o kojima se govorilo u emisiji "Tražim reč", gde su gosti bili Miloš Mihajlović iz Unije Roma Srbije i osnivačica Romske organizacije mladih Srbije Maja Simić, dok su se putem video linka uključile Ivona Radovanović i Danica Šajin.

Ivona Radovanović, studentkinja sociologije i mlada majka, otvoreno je govorila o ličnom iskustvu odrastanja i školovanja u sistemu koji, kako kaže, često ne prepoznaje realne potrebe romske zajednice.

"Želja mi je oduvek bila da budem mlada majka. Kada sam krenula na fakultet, bila sam spremna na sve što će me čekati, ali nisam računala na to da će me društvo osuđivati samim mojim postojanjem na fakultetu", istakla je Ivona, dodajući da se suočava sa dvostrukim predrasudama. 

Objašnjava da društvo često ima unapred formiranu sliku o Romkinjama, zbog čega se, kako kaže, dovodi u pitanje i njeno studiranje i njena roditeljska uloga.

"Romkinja nema završen fakultet, a onda se sumnja u moje studiranje jer sam majka, a u moje majčinstvo jer sam student", rekla je naša sagovornica.

"Često je lakše osuditi nego razumeti"

Ivona ukazuje da prepreke ne dolaze samo iz okruženja, već i iz samih institucija koje bi trebalo da pruže podršku. Ističe da status student-roditelj nije prepoznat ni u pravilnicima fakulteta ni u zakonu, što dodatno otežava svakodnevicu.

Takođe, naglašava da afirmativne mere često izazivaju pogrešna tumačenja u javnosti.

"Nikome nisam uzela mesto na fakultetu - afirmativne mere postoje, to su posebne rang liste", kaže Ivona i dodaje da upravo ta zabluda stvara netrpeljivost prema romskim studentima.

Printscreen: Newsmax Balkans

Govoreći o društvenim reakcijama, Ivona ističe da je često lakše osuditi nego razumeti.

"Često čujem komentare tipa: 'Voleo bih da vidim gde ste vi to marginalizovani i kakav to problem imate', bez dubljeg razmatranja problema", naglašava ona.

Dodaje da se uspeh pojedinca često pogrešno tumači kao znak da sistemska podrška više nije potrebna, iako su startne pozicije, kako kaže, neuporedive.

Žrtva vršnjačkog nasilja

Objašnjava da je na fakultet došla sa znatno manje socijalnog kapitala u odnosu na kolege iz većinske zajednice. Posebno emotivan deo njenog svedočenja odnosi se na iskustvo vršnjačkog nasilja.

"Bila sam žrtva vršnjačkog nasilja zbog boje moje kože", navela je Ivona u emisiji Tražim reč, dodajući da su takva iskustva svakodnevica mnogih romskih učenika.

Ističe da odgovornost ne vidi u deci, već u obrascima koje usvajaju od odraslih. 

"Nije krivo dete koje me je maltretiralo, krivi su njegovi roditelji jer su ga odmalena učili da će ga 'ukrasti Cigani'", rekla je ona, ukazujući na duboko ukorenjene stereotipe.

Škola - mesto straha 

Prisetila se i situacije iz škole koja je, kako kaže, ostavila trajne posledice. Tada je škola umesto sigurnog mesta postala prostor straha.

"Sećam se da sam se kao dete osetila užasno u jednoj situaciji. Naime, moja razredna je mom prijatelju iz odeljenja objašnjavala da nije u redu da dira prljave stvari zato što su to možda pipali Cigani. To je razredna, autoritet, zaštitinik, ali u mojim očima neprijatelj", prisetila se svog bolnog iskustva naša sagovornica. 

Govoreći o porodici, priznaje da često nije bilo reakcije roditelja, verovatno iz straha da se ne zameraju. Dodaje da je i sama kao dete osećala strah da podeli ono što prolazi, kako ne bi dodatno opteretila svoje najbliže.

"Molim roditelje da otvoreno pričaju sa svojom decom. Deca se nekada ne osećaju zaštićeno ni u školi ni kod kuće", ističe Ivona i upozorava da posledice vršnjačkog nasilja ostaju trajne.

Printscreen: Newsmax Balkans

U razgovoru je naglašeno da su ovakva iskustva i dalje deo realnosti mnogih Roma u Srbiji, uprkos određenim pomacima.

Sagovornici ukazuju da su sistemska podrška, veća uključenost Roma u donošenje odluka i razbijanje stereotipa ključni koraci ka promenama.

Prepreke Roma i Romkinja nisu samo socijalne ili ekonomske, već duboko ukorenjene u percepciji društva, kojem je hitno potrebna promena perspektive uz višestruko rušenje stereotipa. 

Komentari (0)