Stotine dece sa invaliditetom u Beogradu čekaju na ličnog pratioca: Roditelji traže veću podršku sistema

Najveća pobeda za decu sa invaliditetom je kada pređu kućni prag, a kada su lični pratioci uz decu, roditelj ima manju brigu jer je neko tu da pomogne kada je potrebna pomoć, ističe Blažićeva.

Grad Beograd je poverio Humanitarnoj organizaciji "Dečje srce" posao pružnja usluge lični pratilac. Ako Centar za socijalni rad odobri zahtev roditelja da dete sa invaliditetom dobije ličnog pratioca, oni koji žive u Beogradu dolaze u "Dečje srce" gde se pravi individualni plan podrške detetu.

"Radimo individualni plan podrške shodno potrebama deteta i on se radi u saradnji sa roditeljima i Centrom za socijalni rad. Lični pratilac je tzv. treći roditelj. Njegov posao uključuje da brine o detetu, od oblačenja, dovođenja do škole, aktivnosti koje ima u školi, zatim da dete ne zaboravi svoje stvari, da se dete ne povredi, do toga da se dobro socijalizuje, da se uključi u život svojih vršnjaka, kao i da bude s njim u učionici ako je to potrebno", objašnjava direktor Humanitarne organizacije "Dečje srce" Goran Rojević.

Duge liste čekanja još jedna u nizu prepreka

Rojević ističe da su liste čekanja prilično duge, u Beogradu više od 350 dece čeka na uslugu, dok je 1.080 dece trenutno obuhvaćeno uslugom ličnog pratioca.

Podseća da pre samo 11 godina ta usluga nije postojala i pita se kako je sistem tada funkcionisao bez ličnih pratilaca.

Nadica Blažić iz Udruženja "Plava školjka" kaže da su iskustva roditelja nakon što podnesu dokumentaciju za ostvarivanje prava na ličnog pratioca različita. Ima i zadovoljnih i nezadovoljnih.

"Na primer, jedna majka je čekala punih šest godina, tek kada je dete stasalo za sedmi razred dobilo je ličnog pratioca. Jako je važno da taj pratilac ima kontakt sa roditeljima, da ih svakodnevno obavesti šta se dešavalo u školi, o tome kako je protekao taj dan. Ekonomska situacija je teška i dodatan je teret za skroman budžet porodice kada roditelji, dok čekaju na ličnog pratioca, moraju sami da se snalaze i angažuju nekog o svom trošku. Detetu je mesto u školi, u sistemu, potrebna mu je socijalizacija, edukacija, a to se ne može bez ličnog pratioca", kaže Nadica Blažić.

Foto: Envato

Direktor "Dečjeg srca" kaže da su liste čekanja duge i zato što nema drugih usluga koje bi mogle da se ponude detetu, kao što su usluge pedagoški asistent, asistent u nastavi i druge.

"Po statistici Svetske zdravstvene organizacije, pre 10 godina se rađalo, recimo na broj rođene dece u Srbiji je trebalo da se rodi 58 dece iz spektra autizma. Danas, po istoj toj statistici, 850 dece (iz spektra autizma) se rađa na isti broj dece. Veliki je porast broja dece kojima je potrebna usluga lični pratilac. Liste čekanja se dosta teško rešavaju. Što se tiče Grada Beograda, ta lista se stalno smanjuje. Svakog meseca se do novih dvadesetoro dece uključi u uslugu i procenjuje se kojoj porodici je urgentno. U porodici gde postoje baka, deka, rođak, komšija koji bi mogao da odigra ulogu ličnog pratioca, onda je hitnije potrebno porodici koja sve to nema", kaže Goran Rojević, prenosi RTS.

Slučajevi neosnovanog uskraćivanja prava na ličnog pratioca

Nisu problem samo liste čekanja. Izveštaj poverenika za ravnopravnost iz marta pokazuje da centri za socijalni rad i opštine ponekad neosnovano uskraćuju deci sa invaliditetom zakonska prava na usluge – na primer, poverenik je po žalbi majke utvrdio da je opština Varvarin njenom detetu neosnovano uskratila ličnog pratioca, time mu otežala obrazovanje i da ga je diskriminisala.

Foto: Envato

"Kada dete ima podršku, onda to ide svojim tokom. Kada mu je podrška uskraćena, dete ne razume zašto je u četiri zida, zašto nije sa svojim drugarima u školi, a roditelj je i povređen i zatečen i ne zna da reši tu situaciju. Neki roditelji i ne znaju za tu uslugu", kaže Nadica Blažić.

Primedba roditelja na starost ličnih pratilaca

Prema mišljenju Nadice Blažić, lični pratilac deteta sa invaliditetom treba da bude mlađa osoba.

"Imati uz sebe baku je nekada stvarno lepo, ali nekada ta baka ne može da potrči ili da razume sve kod deteta", navodi Blažićeva.

Od ukupnog broja ličnih pratilaca, polovina je mlađeg, polovina starijeg životnog doba, kaže direktor "Dečjeg srca". Navodi i da ta organizacija sarađuje sa fakultetima i da je mnogo studenata među ličnim pratiocima.

"Ono što možemo uvek da uradimo je da se plata povećava. Plata ličnog pratioca je nešto veća od minimalca, ona je u Beogradu oko 70.000 dinara, ne znam kolika je u drugim sredinama. Što se tiče ugovora, obično rade na ugovorima o privremeno-povremenim poslovima jer lični pratilac radi samo dok je dete aktivno, ne mora da radi tokom letnjeg i drugih raspusta. Pozivam sve koji bi da pomognu drugima i sebi da se prijave da budu lični pratioci", kaže Rojević.

Roditeljima najvažnije da su im deca u sigurnim rukama

Neophodno je ispuniti nekoliko uslova da bi neko postao lični pratilac deteta sa invaliditetom.

"Neophodno je da ima najmanje završenu srednju školu, lekarsko uverenje da je sposobna za rad sa decom, da prođe dvodnevnu obuku u organizaciji i da ima potvrdu da se protiv nje ne vodi sudski postupak", kaže Rojević.

Na pitanje da li je u svakom mestu u Srbiji moguće ostvariti zakonom dato pravo na ličnog pratioca za dete sa invaliditetom, Rojević odgovara da jedinice lokalne smaouprave u saradnji sa centrima za socijalni rad pokreću usluge socijalne zaštite i da to zavisi od procene jedinica lokalne samouprave koje usluge treba da pruži građanima.

Komentari (0)