Organska proizvodnja pod znakom pitanja: Gde je nestalo poverenje u pijace

U takvom okruženju, pitanje bezbednosti hrane i načina proizvodnje postaje sve važnije.

Gostujući u emisiji Tražim reč nutricionista Momčilo Matić upozorio je da današnja ishrana često nije najsigurniji izbor, a problem vidi i u nedovoljnoj informisanosti prodavaca i kupaca.

"Jedemo hranu koja nije najbolji izbor. Ljudi koji rade na pijaci nisu uvek edukovani o pesticidima. Ne znamo koliko je neko prskao salatu, jagodu ili kelj. Više ne možemo ni da verujemo ljudima koji prodaju hranu na pijaci", ukazao je naš sagovornik. 

Printscreen: Newsmax BalkansMomčilo Matić

Matić je primetio da se često ne može pouzdano da procenimo kvalitet hrane samo na osnovu izgleda.

"Kada gledamo organoleptički, uvek može da bude varka da li je nešto zdravo ili ne. Na primer, spanać ako je tamno zelen, ima više azotnih jedinjenja u sebi i to nije dobro. Kupujemo hranu na rizik. Zato je ključno poverenje u proizvođače i temeljno pranje namirnica", smatra nutricionista. 

Poverenje je ključno u kupovini hrane

S druge strane, novinarka Agro televizije Dragana Pavlović ukazuje na važnost jasne razlike između proizvođača i preprodavaca na pijacama.

"Moramo da napravimo jasnu razliku između proizvođača i preprodavaca. Proizvođači, posebno oni koji se bave organskom hranom, imaju potpuno drugačiji mentalni sklop, osvešćeni su i veruju u zdravu proizvodnju", istakla je ona.

Printscreen: Newsmax Balkans

Prema njenim rečima, poverenje je ključni faktor u kupovini hrane.

"Uvek bih više verovala proizvođaču nego kupcu. Proizvođač ima istoriju iza sebe, stalne kupce, stalno je na pijaci i stoji iza svog proizvoda", naglasila je sagovornica Newsmax Balkans. 

Proizvođači savetuju primenu bioloških metoda tretiranja biljaka

Iako se organska proizvodnja često doživljava kao jednostavnija i "prirodnija" opcija, stručnjaci naglašavaju da je u praksi reč o veoma zahtevnom procesu koji podrazumeva stroga pravila i kontrolisane metode zaštite biljaka.

Prema rečima poljoprivrednice Anabele Vlček, organska proizvodnja ne znači potpuno odsustvo zaštite, već drugačiji pristup uz primenu dozvoljenih sredstava i bioloških metoda.

"Organska proizvodnja dozvoljava mehanizaciju, za razliku od regenerativne proizvodnje gde se ona minimizira. U praksi se često više oslanjamo na ručni rad nego na mehanizaciju", navela je naša sagovornica. 

Printscreen: Newsmax BalkansAnabel Vlček

Kako je predočila, u organskoj proizvodnji jasno definisana dozvoljena sredstva zaštite.

"Postoji lista dozvoljenih sredstava u organskoj proizvodnji koja je zakonom regulisana. Koriste se i biološke metode zaštite, kao što su klopke, predatori i preparati na bazi mikroorganizama. Na taj način održavamo biljke zdravim, ali je to veoma zahtevno jer su ti preparati često manje efikasni od hemijskih", objasnila je poljoprivrednica. 

Prevencija i pravovremene mere

Prema njenim rečima, ključ uspeha leži u prevenciji i pravovremenim merama.

"Važno je raditi tretmane na vreme kako ne bismo došli u situaciju da se bolest ili štetočine razviju, jer ih je kasnije veoma teško zaustaviti i tada su gubici veliki", zaključila je Vlček.

Stručnjaci se slažu da organska hrana nije samo trend, već odgovor na sve izraženije probleme savremene proizvodnje hrane.

Ipak, visoka cena, ograničena dostupnost i nedovoljna informisanost potrošača doprinose tome da poverenje ostaje ključni, ali i najosetljiviji segment tržišta.

U takvim okolnostima, izbor između organske i konvencionalne hrane sve manje je pitanje jednostavne odluke, a sve više odnosa poverenja između proizvođača i potrošača - i informisanosti onih koji biraju šta će staviti na svoj sto.

Komentari (0)