Sve manje dece u Srbiji, sve više starih: Ko će nas naslediti?

Irska i Kipar još drže vrh tabele sa preko 11 rođenih na hiljadu stanovnika, dok se Srbija sa indeksom 8,9 nalazi tačno u "zlatnoj sredini" evropskog sivila po pitanju nataliteta – ispred Nemačke i Mađarske, ali iza Albanije i Crne Gore.

Ipak, ono što brine je dno liste: Italija, Španija i Malta su ušle u fazu demografske zime, što je jasan signal da čitav kontinent, pa i Balkan, polako gubi svoju vitalnost.

Printscreen / Newsmax Balkans

Ali, jedno je broj rođenih, a drugo je ključni parametar opstanka – stopa fertiliteta. Da bi jedna nacija biološki preživela, potrebno je da ovaj broj bude 2,1 rođeno dete po ženi. U Evropi to više niko ne dostiže. Bugarska je trenutno na vrhu EU, dok je Srbija sa 1,61 lider regiona, ali to nije neka velika uteha, jer je to i dalje daleko od one granice koju treba dostići.

Zanimljiv primer je i Albanija – nekada najmlađa nacija Evrope, sada u slobodnom padu na 1,10. Na dnu je Malta sa 1,01 – to je tačka koju demografi zovu "tačka nestajanja". To više nije statistika, već gašenje jednog naroda.

Printscreen / Newsmax Balkans

Ovi brojevi posebno plaše, jer svaki manjak beba znači ogroman račun koji ćemo kao društvo platiti sutra.

Penzioni sistem postaje neodrživ jer nema dovoljno mladih radnika da uplaćuju doprinose za sve veći broj starih.

Tržište rada se menja pred našim očima, uvoz strane radne snage postaje neminovnost.

Zdravstvo trpi jer troškovi lečenja starije populacije rastu mnogo brže nego što budžet to može da isprati. Ali, ekonomska nauka i ekonomija iznalaze rešenja. 

Zdrava i aktivna starija populacija kao ključ budućeg ekonomskog razvoja

Model koji uzima u obzir sva ova demografska kretanja je model Evergreen ekonomije. 

Profesor na Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Ernest Vlačić ocenio je za Newsmax Balkans da starenje stanovništva ne mora nužno da predstavlja isključivo teret za društvo, već i potencijalnu razvojnu šansu, ukoliko se na vreme prepoznaju i primene odgovarajući ekonomski modeli.

Govoreći o mogućim rešenjima, Vlačić je istakao da su ključni pravci delovanja razvoj tehnologije i povećanje produktivnosti.

Printscreen: Newsmax BalkansErnest Vlačić

"Postoje dva ili tri logična rešenja. Prvo je razvoj tehnologije, drugo je rast produktivnosti, jer zdravlje utiče na produktivnost pojedinca između 20 i 40 odsto", pojasnio je on. 

Kao treći važan pravac, sagovornik Newsmax Balkans je naveo koncept takozvane "evergrin ekonomije", koji podrazumeva drugačiji pristup starijoj populaciji.

"Zastupamo ideju evergrin ekonomije, odnosno ekonomije zdravih starih ljudi. Smatramo da oni ne smeju biti posmatrani kao trošak, već kao veoma vredan resurs koji može doprineti razvoju ekonomije", naglasio je Vlačić.

Crveni alarm odavno upaljen za Srbiju

Kada je o Srbiji reč, crveni alarm je odavno već upaljen, posebno prošle godine, kada je prvi put u istoriji naše zvanične statistike, broj živorođenih pao je ispod 60.000.

Naša zemlja je u 2025. godini imala je rekordni minimum od 58.445 beba, što je za tačno 1.866 manje nego 2024, odnosno 3,1 odsto. 

A pitanje ko će nas naslediti više nije pitanje daleke budućnosti. Odgovor na to pitanje piše se kako u Srbiji, tako i u čitavoj Evropi.

Komentari (0)