Sve nas je manje, društvo sve starije: Tri ključne mere koje mogu da uspore demografski pad u Srbiji

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je za 15 godina izgubila više od 700.000 stanovnika. Ako bismo gledali prosek, to je oko 47.000 ljudi godišnje.

Otprilike ceo jedan grad veličine Bora nestane za 365 dana u našoj zemlji. Najveći udarac Srbija je doživela 2021, kada je izgubila 74.000 ljudi.

Govoreći o uzrocima demografskog pada, demograf Vlasta Kokotović Kanazir istakla je za RTS da su negativan prirodni priraštaj i iseljavanje stanovništva međusobno povezani procesi.

"Iako iseljavanje ima značajnu ulogu, blagu prednost ipak dajemo prirodnom priraštaju, jer danas svedočimo posledicama procesa koji su u Srbiji započeli još krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina", ukazala je Kokotović Kanazir.

Prema njenim rečima, samo u poslednjih devet do deset godina Srbija je, na osnovu razlike između broja rođenih i umrlih, izgubila oko 430.000 stanovnika.

Ovom gubitku dodatno doprinosi intenziviranje iseljavanja, posebno mladog i reproduktivno najvažnijeg dela populacije.

Iseljavanje mladih

Iako ne postoje potpuno precizni podaci o migracijama, Kokotović Kanazir istakla je da je reč o dugotrajnom i sve izraženijem trendu.

Foto: Envato

"I bez egzaktnih podataka, svi u svom okruženju vidimo da mnogo više mladih odlazi u inostranstvo. To nije pojava od pre godinu ili dve, već proces koji traje duže vreme i koji se poslednjih godina intenzivira", naglasila je.

Srbija kao jedna od najstarijih zemalja

Pored smanjenja broja stanovnika, Srbija se suočava i sa ubrzanim starenjem društva. Prosečna starost stanovništva iznosi oko 44 godine i, kako ističe Kokotović Kanazir, sa svakim popisom se povećava za godinu dana ili čak više.

"Srbija spada među najstarije zemlje, ne samo u Evropi već i u svetu. Udeo starijih od 65 godina iznosi skoro 23 odsto, što je više od proseka Evropske unije", navodi ona.

Iako u regionu postoje zemlje sa još nepovoljnijom starosnom strukturom, poput Hrvatske i Bugarske, Kokotović Kanazir objašnjava da je to uglavnom posledica masovnog iseljavanja nakon ulaska u Evropsku uniju.

Na pitanje da li je demografski pad nepovratan proces, Kokotović Kanazir ističe da demografi nastoje da izbegnu apsolutni pesimizam.

"U demografiji ne postoje instant rešenja. Sve mere koje se uvode daju efekte tek nakon dužeg vremenskog perioda. Optimizam postoji, ali je umeren i zasniva se na tome da moramo nešto da preduzmemo“, kaže Kokotović Kanazir.

Negativni trendovi, dodaje, ne mogu se u potpunosti zaustaviti, ali se mogu ublažiti.

Promena javnog narativa o demografiji

Jedan od važnih koraka, prema rečima Kokotović Kanazir, jeste i promena načina na koji se u javnosti govori o demografskim pitanjima.

"Ne treba koristiti izraze poput ‘bela kuga’ ili govoriti da ćemo nestati kao nacija. Potrebno je realno sagledati stanje i postaviti pitanje šta smo uradili do sada i šta možemo da uradimo ubuduće", ističe ona.

Foto: Envato

Srbija je, kako podseća, donela više strategija i mera u oblasti populacione politike, ali njihovi efekti ne mogu se očekivati u kratkom roku.

"Finansijske mere jesu važne, ali one same po sebi nisu dovoljne da podstaknu mlade da imaju više dece ili da ostanu u zemlji", ocenjuje Kokotović Kanazir.

Porodica u centru demografske politike

Kao najuspešnije primere, ona navodi zemlje koje su svoje politike usmerile ka porodici i kvalitetu porodičnog života.

"Najbolje rezultate imaju one zemlje koje su se fokusirale na usklađivanje rada i roditeljstva, ravnopravno učešće partnera u odgajanju dece i dostupnu stambenu politiku. Demografska politika danas mora biti multisektorska", naglašava ona.

Govoreći o mogućnosti povratka stanovništva iz inostranstva, Kokotović Kanazir ističe da to ne bi donelo dramatičan preokret, ali bi moglo da ublaži negativne trendove.

"Važno je da ljudi ovde imaju uslove zbog kojih će se zapitati da li zaista žele da odu ili da se, nakon određenog vremena, vrate", kaže ona.

Starenje stanovništva i cena neodlaganja mera

Kokotović Kanazir upozorava da će odlaganje mera imati sve veću cenu.

"Već sada osećamo veliki pritisak na penzioni sistem i tržište rada, uz istovremeno smanjivanje radnog kontingenta zbog iseljavanja mladih. Što pre počnemo da delujemo, efekti će biti bolji i troškovi manji", naglašava ona.

Foto: Envato

Ona ukazuje i na promene u životnim navikama mladih, koji se sve kasnije odlučuju na roditeljstvo, duže se školuju i kasnije zasnivaju porodice. Uz to, sve je prisutniji i problem pronalaženja adekvatnog partnerstva, kao i rastući problem steriliteta.

Iako nijedna zemlja nije u potpunosti zaustavila negativne demografske trendove, Kokotović Kanazir kao primere navodi Francusku i skandinavske zemlje, koje već decenijama sprovode mere usmerene ka kvalitetu porodičnog života.

Tri ključna pravca delovanja

Kao prioritete, Vlasta Kokotović Kanazir izdvaja tri oblasti: usklađivanje rada i roditeljstva, pristupačniju stambenu politiku i usporavanje iseljavanja kroz sistemsku brigu o kvalitetu života mladih.

"U tim oblastima leži mogućnost da se negativni demografski procesi, ako ne zaustave, onda bar značajno ublaže", zaključuje Kokotović Kanazir.

Komentari (0)