"Cigarete su mi uništile porodicu": Marija izgubila oba roditelja, suprug joj ostao bez noge zbog pušenja

Marija je u razgovoru za naš portal istakla da su cigarete ostavile neizbrisiv trag u životu njene porodice.

"Odrasla sam u porodici pušača. Majka je pušila paklicu dnevno, otac i više. Sestri i meni to nikada nije prijalo, ali ipak smo u srednjoj školi i same postale pušači. Valjda je tada to bilo 'kul'. Ne znam kada je prestalo da bude izbor, a postalo zavisnost. Znam samo da su cigarete uništile moju porodicu", priča Marija.

Naša sagovornica ističe da je njena majka preminula sa 56 godina od karcinoma pluća u četvrtom stadijumu.

"Od prvih simptoma koji su ličili na običnu prehladu do dana kada smo je izgubili prošlo je nešto više od četiri meseca. Sve smo pokušali. Nije bilo spasa. Tumor je bio toliko veliki da joj je zaustavio srce. Nije bilo mogućnosti ni za operaciju, ni za hemioterapiju", ističe Marija.

Foto: Zoran IlićMarija Majstorović Lučić

Ona je opisala i jedan od najtežih trenutaka u svom životu. 

"Nikada neću zaboraviti momenat kada sam preuzela rezultate bronhoskopije od doktorke, tada sam znala da je gotovo. Još teže od toga bilo je pitanje kako da joj to saopštim. Bio je to početak unapred izgubljene bitke, dani ispunjeni suzama, očajem i nervnim slomovima. Tog 19. septembra 2017. godine stigla je vest iz bolnice da je kraj. Mogu samo da kažem da poslednjih deset dana njenog života nisu bili dostojni čoveka", deli svoju priču Marija. 

"Dve godine posle majke, otac je preminuo od karcinoma pluća"

Nije prošla ni godina, a nova noćna mora za Mariju i njenu porodicu je počela. Njenom tati su otkrivene promene na desnom plućnom krilu. Posle tri bronhoskopije stigla je dijagnoza, adenokarcinom pluća, treći stadijum.

"Lekari su govorili da je tumor sporiji, da postoji nada, da je operacija moguća. Verovala sam da je rešivo. A onda hladan tuš, konzilijum je odlučio da operacija nije moguća. Drugo plućno krilo ne bi izdržalo, bilo je previše oštećeno višedecenijskim pušačkim stažom. Samo godinu dana nakon majke, morala sam i ocu da saopštim istu lošu vest. Terapija zračenjem je nakratko pomogla. Znali smo šta nas čeka. Završilo se isto. Tačno dve godine kasnije", objašnjava ona. 

Kako kaže, logično bi bilo da je tada "bacila" cigarete.

"Nisam. Pokušala sam, ali nisam uspela. Strah da sam ja sledeća bio je ogroman. Toliki da tokom korone, iako sam imala jasne simptome, nisam otišla kod lekara, samo da ne bih morala na snimanje pluća. Lečila sam se sama. Neodgovorno. Iracionalno. Snimak pluća me je ipak sustigao pred hitnu operaciju jajnika. I dok su svi strahovali od mase koju su mi pronašli, ja sam se plašila samo jednog, rendgena", rekla nam je Marija.

Foto: Envato

Kada je saznala da je nalaz uredan, kaže, nije "ostavila" cigarete.

"Nastavila sam po starom. Sve dok nisam videla naučni eksperiment, neku vrstu 'pokazne vežbe', šta zapravo unosimo u organizam kada zapalimo cigaretu. Tada sam prelomila. Prešla sam na alternativu. Nije pobeda, ali čini se, bar je manji rizik. Svakako, bar ne ugrožavam svoju okolinu", navela je naša sagovornica.

"Sati su ga delili od sepse"

Ali tu nije kraj. Naša sagovornica nije uspela da ubedi i supruga da ostavi cigarete.

"Pre tačno dve godine saznali smo da mu je glava u torbi zbog arteroskleroze, direktne posledice pušenja, jer su mu supstance iz duvanskog dima zapušile periferne krve sudove. Dani, sati su ga delili od sepse. Jedini spas za njegov život je bio natkolena amputacija desne noge. Celoj porodici život se preko noći okrenuo naglavačke. Pre svega njemu, ali i meni i deci... Trauma koja nas je naterala na stopostotne promene. On danas ima protezu i glavu na ramenima", nastavlja Marija priču. 

"Moj blog je moja terapija"

Umesto da tuguje, Marija je odlučila da svoju porodičnu priču pretvori u aktivizam.

Spojila je svoje novinarsko umeće i pokrenula blog "Filternativa" koji je namenjen svima onima koji bi želeli da se oslobode duvanskog dima, a ne znaju kako.

Kaže, želi da njena priča bude pouka drugima, motivacija da kažu "ne" duvanskom dimu.

"Moj blog je moja terapija i želja da pomognem ljudima da nikada ne osete ono kroz šta smo moja porodica i ja prošli", zaključuje ona. 

Foto: Zoran Ilićdr Željka Košutić

Na panelu "Prestanak pušenja, zašto klasični saveti ne rade" koji je organizovala naša sagovornica povodom 31. maja, Svetskog dana borbe protiv duvanskog dima, o prestanku pušenja govorile su i dr Željka Košutić, psihijatar, psihoterapeut i sudski veštak kao i dr Aleksandra Ješić, lekar opšte prakse sa dugogodišnjim iskustvom u savetovalištu za odvikavanje od cigareta.

"Prestanak pušenja ne može posmatrati samo kao čin zabrane, jer cigareta za različite ljude ima različito značenje. Ljudi imaju različite razloge za pušenje. Moramo da znamo šta nam cigareta znači i da onda nađemo način da se nje odreknemo", rekla je dr Košutić.

Prema njenim rečima, zamka volje nastaje onda kada se promena shvati kao nagla restrikcija, a ne kao kontinuitet u postepenoj promeni navika. U tom procesu, alternative mogu imati ulogu prelaznog rešenja za one koji ne uspevaju da odmah prekinu sa pušenjem, pod uslovom da se posmatraju kao korak ka potpunom prestanku.

Foto: Zoran Ilić

Dr Aleksandra Ješić istakla je da lekari svakom pušaču najpre ukazuju na važnost jasne motivacije za prestanak pušenja, ali i da postoje ljudi koji traže manje štetnu alternativu u odnosu na tradicionalne cigarete. 

"Mora se napraviti precizna razlika među uređajima, oni moraju biti strogo regulisani i jasno diferencirani", poručila je dr Ješić.

Zaključak panela bio je da prestanak pušenja počinje mnogo pre poslednje cigarete.

Počinje razumevanjem razloga zbog kojih neko puši, dostupnom stručnom podrškom, preciznim informacijama i javnim govorom koji ne ponižava, već pomaže. 

Komentari (0)