Najavljeno smanjenje izbornih predmeta u gimnazijama: "Rasterećenje za učenike, ali profesori strahuju za radna mesta"

U dopisu Ministarstva prosvete, koji potpisuje ministar Dejan Vuk Stanković, najavljuje se nova organizacija izbornih predmeta u gimnazijama.

O toj temi prethodno je već razgovarano i na sastanku direktora gimnazija sa pomoćnicom ministra Dankom Nešović.

Do sada su gimnazijalci birali po dva izborna predmeta i imali više časova nedeljno, dok predlog Ministarstva predviđa, drugačiji model – jedan izborni predmet po razredu, sa smanjenim fondom časova.

Željko Matić iz Foruma beogradskih gimnazija izjavio je za Newsmax Balkans da bi smanjenje časova izbornih programa moglo da rastereti učenike, ali i da dovede do manjeg obima posla za nastavnike, pa čak i do gubitka dela plate ili radnih mesta.

"Koji će to biti nastavnici zavisiće od odluka direktora koje postavlja ministar", rekao Željko Matić.

Printscreen: Newsmax BalkansŽeljko Matić

Ključni detalji – koji predmeti ostaju i kada tačno promene stupaju na snagu – još nisu precizirani.

"Izvršiti analizu"

Docent doktor Miroslav Marković napominje da treba sačekati da novine budu objavljene u Službenom glasniku da bi se sa sigurnošću znalo šta se zapravo menja.

"Ništa ne treba presecati preko kolena. Smatram da prvo treba analizirati kako je, do sada bilo, uraditi određenu analizu, a nakon toga, videti šta je dobro, i šta nije dobro", objasnio je naš sagovornik.

Printscreen: Newsmax Balkans Miroslav Marković

Naveo je i da će se smanjiti ponuda izbornih programa za učenike, uz napomenu da nije precizirano koji će programi biti ukinuti, a koji ostati.

"Nije jasno da li će imati do kraja školovanja ili će već od sledeće godine ostati bez njih", dodao je Marković.

"Svaka reforma je izazovna"

Izbornih predmeta ima znatno više – u prva dva razreda šest, a u trećem i četvrtom čak devet.

Međutim, u praksi često izazivaju nezadovoljstvo – đaci ih doživljavaju kao dodatno opterećenje, dok u nekim školama neretko služe za popunjavanje fonda časova.

Upravo zbog toga, Marković upozorava da promene u obrazovanju ne mogu da se donose brzo i bez ozbiljne pripreme.

"Svaka promena, svaka reforma je dosta izazovna, ali svaka reforma treba da se radi temeljno i pažljivo na osnovu prethodno stručnih naučnih analiza od strane pedagoga, psihologa i metodičara nastave. Naravno, uvažavajući mišljenje učenika i nastavnika koji realizuju nastavu. Samim tim, svaka reforma je složen proces koji treba da prođe određenu fazu, a faza bojim se je duga od četiri do osam godina traje koliko traje jedan ciklus u obrazovnom sistemu", zaključio je on.

Dok jedni očekuju rasterećenje, a drugi strahuju za radna mesta – konačan odgovor stići će tek kada nova pravila budu jasno definisana i primenjena u praksi.  

Komentari (0)