Srbija među zemljama sa najopasnijim nivoima PM 2,5 čestica: Ko udiše najzagađeniji vazduh u Evropi

Kako piše u izveštaju, Italija - zemlja poznata po "slatkom životu" suočava se sa ozbiljnim ekološkim izazovom i trenutno ima najviše lokalne koncentracije PM2.5 čestica u celoj Evropi.

PM2.5 su sitne, opasne čestice prašine koje prodiru duboko u pluća i krvotok. Njihovi glavni izvori su drumski saobraćaj, rafinerije, cementare, sagorevanje fosilnih goriva, ali i šumski požari, piše u izveštaju.

Izveštaj je pokazao da su u periodu između 2024. i 2025. godine, najviši godišnji proseci zabeleženi na jugu Italije. Gradići Čelje Mesapika i Torkjarolo zabeležili su šokantnih 117 i 113 μg/m3 (mikrograma po kubnom metru), što je daleko iznad granice Evropske unije koja iznosi svega 25 μg/m3.

Profesor hemije životne sredine sa Univerziteta u Bariju Đanluiđi De Đenaro pojasnio je da su ovi skokovi uglavnom uzrokovani sagorevanjem biomase tokom zime, pre svega loženjem kamina u domaćinstvima.

"Zagađenje postaje kritično jer atmosfera u tom delu godine gubi moć da rasprši štetne čestice zbog specifičnih atmosferskih slojeva koji zadržavaju zagađenje blizu tla", ukazao je on. 

Foto: AP/Darko Vojinović

Pored juga, severna Italija kao glavni industrijski centar, predstavlja drugo kritično žarište gde se nivoi čestica stalno kreću oko same granice dozvoljenog.

Osim Italije, granice zagađenja u periodu od 2024. do 2025. godine prešlo je još osam zemalja, među kojima su Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Poljska, Severna Makedonija, Rumunija, Turska, pa čak i Danska, gde je na jednoj lokaciji u Kopenhagenu zabeleženo neverovatnih 95 μg/m3.

Najveće koncentracije "crvenih tačaka" na mapi Evrope pronađene su u industrijskim zonama Sarajeva i Severne Makedonije.

Balkan na mapi zagađenja: Crne tačke u Srbiji i regionu

Podaci pokazuju da su Balkan i Istočna Evropa regioni sa najvišom procenjenom stopom smrtnosti na 100.000 ljudi povezanom sa dugotrajnim izlaganjem PM2.5 čestice. Na ovoj listi prednjače Albanija, Bugarska, Grčka i Rumunija.

Takođe, Italija beleži stopu od 101 smrtnog slučaja na 100.000 stanovnika, što je drastično više u poređenju sa Španijom (41), Francuskom (34) ili Nemačkom (37).

Foto: AP/Amel Emrić

Najčistiji vazduh i najnižu stopu smrtnosti i dalje imaju zemlje severne Evrope: Island, Finska, Švedska, Estonija i Norveška.

Uprkos blagom poboljšanju opšteg kvaliteta vazduha, više od devet od deset Evropljana i dalje udiše vazduh koji se smatra nebezbednim prema strožim standardima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), koja granicu za PM2.5 postavlja na samo 5 μg/m3.

Kako se možete zaštititi od zagađenja?

Prema rečima stručnjaka, prevencija počinje jednostavnim navikama.

Na primer, De Đenaro preporučuje ljudima koji žive u urbanim sredinama da izbegavaju provetravanje domova tokom vršnih sati saobraćaja, dakle tek nakon 9:00 ujutru. Prečišćivač vazduha takođe može delimično pomoći u čišćenju vazduha u zatvorenom prostoru.

Foto: AP/Amel Emrić

Stručnjaci iz EEA su nam takođe rekli da koristimo samo sertifikovane peći, izbegavamo sagorevanje goriva tokom zimskih dana i izbegavamo aktivnosti na otvorenom, poput trčanja, tokom perioda sa najvećom koncentracijom štetnih materija u vazduhu.

Takođe je korisno biti informisan o nivoima zagađenja putem aplikacija koje pružaju geolokalizovane podatke u realnom vremenu.

Komentari (0)