EU usvojila zakon o lekovima: Cilj jačanje proizvodnje i smanjenje zavisnosti od Indije i Kine

Dogovor su nakon više od 12 sati pregovora postigli Evropski parlament i Savet EU, a zakon predstavlja jedan od najznačajnijih pokušaja Unije da unapredi sigurnost lanca snabdevanja u farmaceutskom sektoru, posebno nakon poremećaja tokom pandemije kovida 19, piše briselski Politiko.

Promene u javnim nabavkama lekova

Nova pravila uvode promenu u sistem javnih nabavki lekova.

Umesto da se primarno bira najjeftiniji proizvod, institucije EU će ubuduće moći da daju prednost lekovima koji su proizvedeni u Evropi ili imaju veći udeo proizvodnje unutar EU.

Cilj je da se kroz takozvanu "kliznu skalu" nagrada podstaknu kompanije koje deo ili celu proizvodnju prebacuju u Uniju, čime bi se smanjila zavisnost od spoljašnjih dobavljača.

Foto: Envato

Ova politika predstavlja odgovor na dugogodišnji trend premeštanja proizvodnje u zemlje sa nižim troškovima, pre svega u Aziji, ali i na probleme u snabdevanju koji su se pojavili tokom pandemije.

Strateški projekti i podrška industriji

Zakon predviđa i uspostavljanje industrijskih "strateških projekata" u EU, koji će moći da dobiju državnu pomoć ili podršku evropskih fondova.

Ti projekti imaju za cilj izgradnju i modernizaciju proizvodnih kapaciteta za kritične lekove.

Printscreen: Newsmax Balkans

Kompanije koje učestvuju u tim projektima moraće da daju prioritet snabdevanju tržišta EU, čime se dodatno jača koncept "farmaceutske autonomije" bloka.

Lekovi za retke bolesti i dostupnost terapija

Jedna od značajnih izmena u odnosu na početne predloge jeste uključivanje lekova za retke bolesti u okvir zakona.

Iako su ti lekovi često skupi inovativni proizvodi, oni će sada moći da budu obuhvaćeni državnim subvencijama i zajedničkim nabavkama, što bi trebalo da poboljša njihovu dostupnost, posebno u manjim članicama EU.

Zakon takođe proširuje mogućnosti zajedničke nabavke lekova među državama članicama, čime se povećava njihova pregovaračka moć i potencijalno smanjuju cene.

Međutim, odbačen je predlog Evropskog parlamenta o obaveznoj preraspodeli zaliha lekova između država u slučaju nestašica.

Umesto toga, uvedene su mere za veću transparentnost nacionalnih rezervi.

Uloga institucija EU

Takođe, Evropska komisija neće imati direktnu ulogu u zajedničkim nabavkama, što su države članice tražile da bi zadržale veću kontrolu nad procesom.

Foto: Envato

Zakon predstavlja važan politički kompromis između institucija EU i smatra se pobedom kiparskog predsedavanja Savetom EU, koje je insistiralo na ubrzanju procesa.

Cilj reforme i naredni koraci

Evropski zvaničnici naglašavaju da je cilj reforme da se ojača otpornost zdravstvenog sistema i smanji ranjivost na globalne poremećaje, uključujući geopolitičke tenzije i potencijalne trgovinske sukobe.

Preliminarni sporazum sada treba da potvrde ministri zdravlja država članica i Evropski parlament pre nego što zakon stupi na snagu.

Dogovor predstavlja deo šireg Zakona o kritičnim lekovima koji je Evropska komisija predložila prošle godine, a čiji je cilj jačanje otpornosti lanca snabdevanja za oko 270 lekova koji se smatraju ključnim za zdravstvenu bezbednost u EU, preneo je Reuters.

Mere su usmerene na lekove kao što su antibiotici, insulin i vakcine, ali i terapije za hronične i retke bolesti.

Komentari (0)