(VIDEO) Crvi koji jedu stiropor imaju veliki komercijalni potencijal, niču prve farme za uzgoj larvi u Srbiji

Istraživanja su pokazala da kada se hrane stiroporom, u brašnenim crvima ne ostaju nikakvi ostaci koji bi mogli biti štetni po životnu sredinu.  

Naučnici Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković" pomno prate napredak i razvoj upravo ovih bića kojima je stiropor glavna stavka na dnevnom meniju.  

"Crvi se lako prilagođavaju ishrani stiroporom i folijom, dakle plastici za jednokratnu upotrebu. Međutim, videli smo da ne mogu da se razvijaju samo na plastici. Plastika u osnovi ima sličan sastav kao šećeri, nedostaje joj azot za izgradnju proteina, tako da ne mogu ceo životni ciklus da završe samo na njoj. Stoga im dodajemo mekinje, s obzirom na to da smo u literaturi videli da su efikasniji u obradi plastičnog materijala ukoliko im dodamo mekinje. Nakon toga smo vršili analizu i pokušali smo da detektujemo tragove plastičnih materijala u različitim delovima njihovog tela i nismo ih utvrdili. Čak ih nismo utvrdiili ni u njihovom izmetu, što znači da ih potpuno degradiraju, potpuno biorazgrade tu plastiku i komponente plastike koriste za izgradnju sopstvene biomase, odnosno ugrađuju ih u sebe i korite za svoj rast", rekla je sagovornica Newsmax Balkansa. 

Veliki komercijalni potencijal

Dodala je i da je mogućnost njihove komercijalizacije uz ogroman značaj za zaštitu životne sredine višestruk.

"Problem zagađenja stiroporom je što se on ne reciklira. Ili se koristi ponovo ili se odbacuje na deponije. On je lagan i kabast i zauzima veliki prostor. Pored toga primenjuje se i u pakovanju hrane, plastika za jednokratnu upotrebu i folije za domaćinstvo za jednokratnu upotrebu. Sve su to veliki zagađivači", ističe dr Ilijin.  

Kada je reč o komercijalnom potencijalu ovih organizama, on se u Srbiji polako gradi.

"Uradili smo još jedno istraživanje. Pokušali smo da izolujemo hitin koji je pandan želatinu životinjskog porekla i koji se uglavnom izoluje iz morskih školjki iz zglavkara, insekti su prebogati u svom omotaću hitinom, izolovali smo ga iz  jedinki koje se hrane plastikom. Nismo utvrdili tragove plastike ni u tom hitinu. Dakle, komercijalizacija je zaista velika", zaključuje je dr Ilijin.

Prva farma za uzgoj larvi brašnenog crva u Srbiji

U Srbiji i regionu raste interesovanje za uzgoj larvi, ali i odraslih jedinki koje su ključne za biodregradaciju.  

"Zahvaljujući specifičnoj mikroflori koju u digestivnom traktu ima Tenebrio molitor, ni u digestivnom traktu, ni u fecesu ne postoje tragovi polistirena, tačnije taj feces, odnosno fras se može koristiti kao savršeno đubrivo u poljoprivredi. Eventualno se može desiti da u aparatu za žvakanje ostane u prvih 24h prisustvo polistirena, ali u tom poslednjem periodu možemo ih hraniti i stočnim brašnom i neće biti nikakvih tragova stiropora. Ovo je jedan, jedini metod koji je potpuno neškodljiv za čoveka", kaže uzgajivač larvi Đorđe Veličković.

Sagovornik Newsmax Balkans dodaje da je ova larva neuništiva.

"Njeno prirodno stanište su silosi za odlaganje žitarica. I kada je napolju minus 20 ili minus 30 stepeni ili kada dođe leto, pa vlaga ne bude kao u nekim drugim uslovima, te larve prežive. One se hibernišu tokom zimskog perioda i kasnije ožive. Čak ni kada ih tretiramo raznim hemijskim sredstvima, one su zaista neuništive. Imaju tako raspoređene životne cikluse, koji nisu uvek isti i praktično ih je nemoguće uništiti. Ovo je s obzirom na to da se radi o uzgoju matičnih legala, strogo kontrolisana sredina. Naravno, oni bi funkcionisali i u svim drugim uslovima, a pošto mi gledamo i određeni materijalni efekat, nama je potrebno da u što kraćem vremenskom periodu ostvarimo što bolji rezultat, te im dajemo ono što njima najviše prija, a to je određena temperatura i određena vlažnost", ističe Veličković.

Za samu biodergadaciju su potrebne malo veće prostorije i malo veća ulaganja, ali realno, ne postoje dovoljno velika ulaganja s obzirom na benefite koje čovećanstvo može dobiti, zaključuje Veličković.

Komentari (0)