(FOTO) Kako oživeti Obedsku baru: U Specijalni rezervat prirode stiglo krdo od 19 rečnih bivola

Ova akcija deo je projekta JP "Vojvodinašume" i Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) "Revitalizacija vodenih i vlažnih staništa u SRP Obedska bara", koji se sprovodi uz podršku Evropske unije u okviru inicijative "EU za Zelenu agendu u Srbiji", navedeno je u saopštenju.

Dugoročni cilj projekta je povratak mnogih iščezlih biljnih i životinjskih vrsta na ovu teritoriju.

Foto: Danica Veljković

"Ono što je potrebno i što želimo da uradimo jeste da vratimo nekadašnje spektakularno velike kolonije čaplji svih evropskih vrsta koje su ovde boravile i redovno se gnezdile, kao i malog i velikog vranca. Želimo da povećamo populacije belorepana, pa možda i orla kliktaša. Na ovom području postoji veliki broj ugroženih vrsta koje bismo voleli da vratimo, a njihov povratak će biti moguć upravo vrednim radom naših bivolica i bivola", rekao je Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i istakao da ornitolozi prate brojnost ptica na Obeskoj bari na mesečnom nivou, kako bi se ustanovilo koliki je zapravo značaj prisustva bivola.

Ključna uloga u čuvanju vodenih i vlažnih staništa

Bivoli sve češće imaju ključnu ulogu u obnovi i očuvanju vodenih i vlažnih staništa širom Evrope. Po ugledu na pozitivna iskustva i brze rezultate postignute u susednim zemaljama, odlučeno je da se ista praksa primeni u Srbiji. Svojom ispašom i kretanjem ove životinje pomažu u kontroli vegetacije sprečavajući širenje invazivnih biljaka, stvaraju mozaik staništa, uključujući lokve i otvorene vodene površine, koji postaju utočišta za mnoge insekte, vodozemce, ribe i ptice i to najčešće one retke, ugrožene i zaštićene.

Njihovo prisustvo obogaćuje tlo hranljivim materijama i poboljšava njegovu prozračnost i navodnjavanje, dok njihovo ponašanje u močvarama održava ravnotežu između vode i tla.

Foto: Damir Trnovac

Iako samostalna, ova grla nisu potpuno divlja. Ona dolaze sa gazdinstva Živice Matića iz Knićanina koji je sa svojom porodicom vodio računa o njima. Brigu o grlima na Obedskoj bari sada vodi stočar, a grla su ograđena specijalnom ogradom koja će vremenom biti pomerana. U zimskom periodu, kao i noću, ukoliko to požele, bivoli će utočište naći u štali napravljenoj specijalno za njih.

Prosečan životni vek bivola u prirodi je 25 godina

"Prisustvo bivola ne samo da vraća prirodnu dinamiku staništa, već i podržava razvoj turizma zasnovanog na prirodi. Stoga, kao spoj istorije, kulture i ekologije, bivoli su nezamenljivi saveznici u očuvanju jednog od najstarijih specijalnih rezervata prirode u svetu", istakao je direktor preduzeća JP "Vojvodinašuma", Roland Kokai.

Foto: Danica Veljković

Bivole karakteriše snažan izgled i prilagodljiva građa. Od domaćih krava razlikuju se po kompletno crno obojenom telu sa akcentima braon boje, sivim rogovima koji su prisutni kod oba pola i povijeni ka zadnjem delu tela. Mladunci prvih 6-12 meseci sisaju i postepeno se privikavaju na ispašu.

Prosečan životni vek ovih fascinantnih životinja u prirodi je 25 godina, dok u uzgoju često žive i duže.

Ljudi koji ih neguju znaju da su ove životinje blagog temperamenta i ističu da su izuzetno pametne i poslušne, a druge životinje uživaju u njihovom prisustvu, timareći ih, koristeći ih kao prevozno sredstvo ili kao platformu za nadgledanje okoline.

Foto: Danica Veljković

Njihova otpornost i samostalnost smanjuju potrebu za ljudskom intervencijom, što pozitivno utiče na mir i razvoj divljeg sveta. Zbog valjanja u blatu, bivoli nemaju mnogo problema sa spoljašnjim parazitima poput muva i krpelja što smanjuje opasnost od bolesti koje prenose ovi paraziti.

Ove životinje ne zahtevaju veterinarsku negu, čime retko dolazi do upotrebe antibiotika i drugih lekova koji se mogu izlučivati u spoljašnju sredinu i time nepovoljno uticati na živi svet, navedeno je u saopštenju.

Komentari (0)