(FOTO) Prof. dr Nikolić za Newsmax Balkans: Sveopšta vulgarizacija javne reči i govor mržnje dele društvo kroz jezik

Zašto se kaže da smo imali rat protiv kovida, a u Ukrajini je kriza? Ko su nam i kakvi (ne)prijatelji u diplomatiji na osnovu onoga što se u političkom diskursu izgovara: Kinezi su čelični, Rusi tradicionalni, a kakvi su nam prijatelji Grci i Turci? Šta se često krije ispod porodičnih vrednosti?

Na ova i slična pitanja u svojim istraživanjima odgovarali su članovi tima projekta "Javni diskurs u Republici Srbiji" - dr Svetlana Slijepčević Bjelivuk, dr Jovana Jovanović, dr Slobodan Novokmet, prof. dr Marina Nikolić i dr Vesna Đorđević.

Na konferenciji za medije koja je počela minutom ćutanja za žrtve nastradale u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, predstavljeni su rezultati trogodišnjih istraživanja čiji je cilj bio da se opišu karakteristike savremenog javnog diskursa medijskog jezika, političkog i diskursa društvenih mreža, na svim jezičkim nivoima, kako bi se razotkrilo na kojim se mehanizmima baziraju manipulativne i ubeđivačke strategije.

"Sveopšta vulgarizacija javne reči"

Definišući javni diskurs naša sagovornica je navela da je to "sve ono što nije lična prepiska ili usmena komunikacija".

"Javni diskurs je sve što nalazimo na internetu i u medijima, sve što je javno izgovorena reč. Tu ulazi najviše jezik medija, zatim politički diskurs i jezik društvenih mreža, koji je dominantan. Primetno je da se i tradicionalni mediji sve više prebacuju na internet novinarstvo, tako da su ispraćeniji u odnosu na novine i televizija", istakla je Nikolić.

Govoreći o zaključcima dosadašnjih istraživanja, naša sagovornica je konstatovala da, što se same jezičke kulture tiče, tu postoje problemi koji su u vezi sa gramatikom, pravopisom i nedoslednom upotrebom gramatičkih i pravopisnih oblika.

"Čini mi de da se stvari popravljaju kada je u pitanju jezički nivo i da je opšta slika možda pozitivnija u odnosu na prethodni period. Međutim, sveopšta vulgarizacija javne reči, upotreba psovki, omalovažavanja i govor mržnje deli društvo kroz jezik. Mnogi su se sukobi dešavali putem jezika. Polarizacija koja podrazumeva razdvajanje ljudi, građana zemlje ili suseda na mi i oni, nas i njih, dovodi do velikih društvenih problema i porasta agresije u društvu, što vodi do agresije na ulicama, čemu svedočimo ovih dana", napomenula je sagovornica Newsmax Balkans.

"Jezik je filter"

Govoreći o jeziku, dr Nikolić je rekla da je on filter koji može dobro isfiltrirati jezičku situaciju, ali je može i isprovocirati.

"To vidimo ispisivanjem grafita i parola ili upotrebom metafora. Recimo, za vreme koronavirusa imali smo ratnu metaforu - nevidljivi neprijatelj, veliki rat protiv korone. S druge strane, postoji eufemizacija rata u Ukrajini, koji je nazivan intervencijom, sukobom, a to je rat. Mnoge stvari se prikriju, a mnoge i otkriju jezikom", navela je naša sagovornica.

Kako poboljšati medijski diskurs

Nikolić je svima preporučila korišćenje različitih priručnika, između ostalog i onih promovisanih na konferenciji - treća knjiga "Rečnika novih reči u srpskom jeziku" i priručnik "Jezička kultura u srpskom javnom diskursu". 

"Mediji mogu poboljšati diskurs koristeći se priručnicima. Jedan smo danas promovisali i on postoji na našem sajtu. Tu su, na jednom mestu, zabeležena kritična mesta, greške koje možda i ne primetimo. Recimo, upoznati se o pitanju. Mi se upoznajemo s nekim pitanjem, a ne o pitanju. Tu pomažu jezički priručnici jer se mnoge stvari zaboravljaju", istakla je naša sagovornica.

Dodala je i to da su vrata Instituta za srpski jezik SANU otvorena svim novinarima za sva pitanja.

Digitalne zbirke tekstova prikupljenih sa interneta

Dr Vesna Đorđević je istakla da se Veb-korpus, izrađen u okviru projekta koji je predstavljen, koristi za analizu i praćenje promena u jeziku.

"To su ogromne digitalne zbirke tekstova prikupljenih sa interneta. Koriste ga istraživači za analizu i praćenje promena u jeziku. Tu su prvenstveno zastupljeni medijski tekstovi poput novinskih članaka i zato je referentan izvor za proučavanje javnog diskursa. Sadrži više od 600 miliona reči", istakla je Đorđević. 

Dodala je i to da je korpus javno dostupan na sajtu.

Navela je i to da je najfrekventija imenica u medijskom diskursu "godina".

"Svaki članak gotovo sadrži podatak o godini. Tu su i Srbija, dan, rat", navela je Đorđević.

Komentari (0)