Vučević položio venac povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu

Vučević je venac položio kao izaslanik predsednika Republike, na ceremoniji na kojoj su prisustvovali i ministri u Vladi Srbije Adrijana Mesarović, Zoran Gajić, Nemanja Starović, Tatjana Macura, Novica Tončev, Tomislav Žigmanov, ambasadorka Izraela Avivit Bar-Ilan, ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko, zamenica gradonačelnika Beograda Vesna Vidović, pripadnici Vojske Srbije i stranih vojnih delegacija, diplomatskog kora u Beogradu, kao i potomci žrtava i preživelih.

Pored Vučevića, vence i cveće su položili i predstavnici i delegacije Narodne skupštine, Grada Beograda, opštine Stari grad, Saveza jevrejskih opština Srbije, Romskog nacionalnog saveta, Memorijalnog centra "Staro Sajmište", Jevrejske opštine Beograd, ambasadorka Izraela, preživeli Holokausta, porodice i potomci preživelih i žrtava, ambasadori Rusije, Japana, Ukrajine, ostali predstavnici diplomatskog kora u Beogradu, stranih vojnih delegacija.

Foto: Tanjug/Vlada Republike Srbije/Slobodan Miljević

Na početku ceremonije je rabin Isak Asijel pročitao molitvu, a u okviru obeležavanja održan je i kulturno-umetnički program.

Vučević je na skupu izjavio da Holokaust predstavlja jednu od najvećih tragedija koje je čovečanstvo iskusilo u modernoj istoriji, da je Srbija u poslednjoj deceniji učinila vanredan napor na izgradnji trajne kulutre sećanja na svoje žrtve tog zločina i poručio da je naša odgovornost da čuvamo i prenosimo sećanja na Holokaust na buduće generacije.

"Danas smo se okupili da se prisetimo miliona stradalih, mučenih i ubijenih samo zato što nisu odgovarali ideološkim stavovima i shvatanjima nacističkog režima. Jevreji, Sloveni, Romi, politički disidenti i drugi bili su žrtve destruktivne ideologije koja je zauvek ostavila tamnu senku nad istorijom Evrope, ali i čitavog čovečanstva", rekao je Vučević.

Foto: Tanjug/Vlada Republike Srbije/Slobodan Miljević

Organizator državne ceremonije je Vlada Republike Srbije i Odbor za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije. Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležava se 27. januara u znak sećanja na dan kada su sovjetske trupe, pre osam decenija 1945. godine oslobodile Aušvic, nemački koncentracioni logor koji je bio prostor najvećeg masovnog zločina u istoriji. Smatra se da je u Aušvicu tokom Drugog svetskog rata ubijeno najmanje 1,1 milion ljudi, od kojih su oko 90 odsto bili Jevreji.

Organizacija Ujedinjenih nacija usvojila je 1. novembra 2005. godine Rezoluciju 60/7 kojom je odlučeno da će se 27. januar obeležavati kao Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. Rezolucijom 60/7 iz 2005. pozvane su članice OUN na poštovanje žrtava Holokausta. Rezolucijom je apelovano da se ne dozvoli ma kakvo poricanje tragedije holokausta, kao i širenje mržnje uopšte, verski ili etnički motivisane.

Pozvano je isto tako na očuvanje prostora sećanja, obeležja, mesta stradanja, stratišta, kao i na instucionalizovano, sistematsko obrazovanje na temu holokausta.

Tokom Drugog svetskog rata nemački nacisti pobili su šest miliona Jevreja, kao i milione drugih, najviše na prostoru Centralne i Istočne Evrope. Osim 27. januara kao Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, u različitim zemljama postoje i posebni, nacionalni datumi sećanja na žrtve, kao 22. april u Srbiji.

Komentari (0)