Ministarstvo prosvete: Budžetska sredstva veća za 12 milijardi evra, u skladu sa četvrtim zahtevom studenata

"Izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju unapređuje se kvalitet visokog obrazovanja, doprinosi boljoj dostupnosti visokog obrazovanja umanjivanjem troška školarine za samofinansirajuće studente za 50 odsto, unapređuje materijalni položaj zaposlenih obezbeđivanjem dodatnih sredstva za povećanje plata zaposlenih u visokom obrazovanju", navodi se u saopštenju.

Takođe, usvojenim Zakonom unapređuje se relevantnost visokog obrazovanja, jača autonomija univerziteta i doprinosi daljoj internacionalizaciji visokog obrazovanja.

"Ovim se ispunjava četvrti studentski zahtev"

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva prosvete, usvojenim Zakonom budžetska sredstva za visoko obrazovanje povećavaju se za 20 odsto, odnosno za 12 milijardi dinara,  što je u skladu sa četvrtim zahtevom studenata.

Takođe, predviđa se i izdvajanje sredstava koja će u celosti pokrivati stalne troškove visokoškolskih ustanova, veća izdvajanja za troškove materijala za visokoškolske ustanove, kao i pokrivanje u celosti troškova za druga primanja zaposlenih, u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za visoko obrazovanje.

"Pored toga, osnovica za plate u visokom obrazovanju izjednačuje se sa osnovicama plata zaposlenih na ostalim nivoima obrazovanja od 1. januara 2026. godine, a već su obezbeđena dodatna sredstava u iznosu od 5,7 milijardi dinara za povećanje plata zaposlenih u visokom obrazovanju za 15,97 odsto, od marta ove godine, kroz izmenu uredbi kojima se utvrđuju koeficijenti za obračun i isplatu plata zaposlenih u visokom obrazovanju", navodi se u saopštenju. 

Školarine samofinansirajućih studenata manje za 50 odsto

Izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju predviđaju umanjenje školarina za 50 odsto direktnom refundacijom sredstava iz budžeta samofinansirajućim studentima državnih visokoškolskih ustanova.

Dodaje se i to da se usvojenim Zakonom prvi put se uvodi obaveza države da obezbedi sredstva i za troškove akreditacije studijskih programa i ustanova u Republici Srbiji, kao i troškove relevantnih međunarodnih akademskih akreditacija.

Takođe, dopunama Zakona uvode se mikrokredencijali (mali programi studija koji imaju jasno definisanu strukturu, svrhu i ishode učenja), radi stručnog osposobljavanja lica sa stečenim srednjim ili visokim obrazovanjem, u skladu sa potrebama tržišta rada, kao programi obrazovanja tokom čitavog života.

U cilju jačanja uticaja uposlenih na visokoškolskim ustanovama, Zakon predviđa smanjenje učešća predstavnika osnivača u organima upravljanja sa 30 na 25 odsto u korist predstavnika zaposlenih na visokoškolskim ustanovama, pa je zastupljenost zaposlenih sada 60 procenata umesto dosadašnjih 55.

Mandat samnjen sa četiri na tri godine

Procenat učešća predstavnika studenata u savetu nije menjan, odnosno ostao je 15 odsto.

Izmenama se skraćuje mandat organa upravljanja sa četiri na tri godine.

"Sadržaj Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju utvrđen je u saradnji sa predstavnicima akademske zajednice, odnosno sa predstavnicima Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Državnog univerziteta u Novom Pazaru, Univerziteta umetnosti u Beogradu, kao i sa predstavnicima Ministarstva finansija i Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, kroz rad Radne grupe za analizu trenutnog stanja finansiranja visokog obrazovanja i za izradu nacrta zakona o visokom obrazovanju, koju je imenovala Vlada Republike Srbije 25. jula 2024. godine", navedeno je u saopštenju.

Komentari (0)