Osam decenija od "Halijarda": Srbija i Amerika grade nove mostove prijateljstava

Ceremonija obeležavanja održana je na Galovića polju, a državnu delegaciju koja je odala počast i položila vence predvodio je izaslanik predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović.

"Hvala potomcima učesnika operacije Halijard, potomcima američkih vazduhovlovaca koji su danas ovde, prvi put u Srbiji. Današnji dan za mene je ostvarenje jednog najvećeg sna koji sam iščekivao punih 26 godina kada sam prvi put zakoračio na Ravnu goru, a dočekao sam da kao izaslanik predsednika Republike Srbije dočekam ovaj narod i odam počast hrabrim meštanima", rekao je Starović i dodao da posebnu zahvalnost duguje Džonu Kapelu koga je upoznao pre 15 godina.

Foto: NewsmaxBalkans/Katarina Radulović

"Jasno mi je da Kapela krasi istrajnost i pre svega velika želja da predstavi hrabrost našeg naroda, herojstvo naših predaka,a i ovaj memorijal ovde u Pranjanima postoji zahvaljući njemu. Neka je večni pomen i slava pripadnicima jugoslovenske vojske u otadžbini, srpskim seljacima koji su rizikovali svoje živote spasavajući američke vazduhoplovce, živela Srbija", rekao je Starović.

Da su hrabrost i vera oba naroda pobedili i da je ta zajednička vera spasila i srpski i američki narod kaže ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil.

"Pre 80 godina videli smo hrabrost oba naroda, operacija Halijard najveća je akcija spasavanja u Drugom svetskom ratu i najuspešnija. Danas ne možemo da dostignemo ono što su oni uradili , ali možemo ići napred. Oni su živeli u teškim i složenim vremenima, a uprkos svemu tome razlikovali su dobro i zlo. Nakon čuvene misije, svi su se vratili svojim običnim životima, a zamislite sve probleme koje su imali dok su gradili pistu. Nisu imali ni Google, a jezičke probleme su savladali i njihovim primerom možemo biti inspirisani", rekao je Hil i nastavio:

"Mi danas ne gradimo pistu, ali gradimo odnose sa Srbijom pune poštovanja i mira. Danas treba da nastojimo da naučimo da rešavanje velikih problema vodi ka velikim projektima".

Foto: NewsmaxBalkans/Katarina Radulović

Hil je izrazio posebnu zahvalnost ministru Staroviću, predsednici Vlade Vojvodine Maji Gojković, čiji je deda spasio jednog pilota i, naravno, svima koji su prisustvovali obeležavanju 80 godina od misije "Vazdušni most".

Među zvanicama bio je i 94-godišnji Radoljub Janković, koji je sa 14 godina učestvovao u čuvenoj misiji Halijard. 

"Dva meseca vojnici su se krili u kućama, dok smo mi spavali u šumama u štalama. Moj prijatelj sa kojim sam se družio je bio američki vojnik, tamnoput, i dao sam mu ime Petko. Kada je odlazio, poklonio mi je vojničke čizme, a ja sam ih naredna tri meseca krio u senu, jer nisam smeo da prijavim roditeljima. Došao je dan da njegov sin dođe i pokloni mi čizme", sa suzama u očima priča starina Radoljub.

Foto: NewsmaxBalkans/Katarina Radulović

Pored ministra Nemanje Starovića i ambasadora SAD u Srbiji Kristofera Hila, vence su položili i predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, opštine Gornji Milanovac, delegacije pet država učesnica "Misije Halijard" i Fondacije Halijard sa članovima porodica učesnika "Halijarda".

Organizator ceremonije je Odbor Vlade Republike Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Šta je Misija "Halijard"

Misija Halijard ili Vazdušni most, bila je saveznička akcija izmeštanja odnosno spasavanja vazduhoplovaca, ogromnom većinom Amerikanaca, koje je nemačka protivvazdušna odbrana oborila nad okupiranim teritorijama, a koje su zbrinuli pripadnici pokreta generala Draže Mihailovića, odnosno, zvanično, Jugoslovenske vojske u otadžbini.

Reč je o jednoj od najvećih operacija spasavanja savezničkih pilota oborenih na prostoru koji je kontrolisala nacistička Nemačka tokom Drugog svetskog rata.

Uobičajeno se navodi da su pripadnici snaga generala Mihailovića spasli više od 500 savezničkih vaduhoplovaca, najvećim delom iz Pranjana.

U noći 2. na 3. avgust 1944, tim Halijard misije sleteo je u Mihailovićev štab u Pranjanima, padobranima. U to vreme približno 250 savezničkih vazduhoplovaca nalazilo se razmešteno oko Pranjana, gde su ih zbrinule snage generala Mihailovića, očekujući evakuaciju.

Sve vreme su u taj rejon dovođeni spaseni saveznički vazduhoplovci, pri čemu su snage generala Mihailovića povremeno bile primorane da vode borbe sa nemačkim jedinicama koje su nastojale da ih se dočepaju.

U Pranjanima prethodnih godina izgrađena su prigodna obeležja, spomenici i drugo, koja podsećaju na događe od pre 80 godina kada su u veoma teškim okolnostima nesebičnim zalaganjem tamošnjeg stanovništva prihvaćeni oboreni saveznički vazduhoplovci, da bi im potom bila omogućena evakuacija odnosno spas.

Komentari (0)