Vučić: Odluka o borbi protiv rezolucije o Srebrenici u UN nije bila laka

"Pokazali zube, borili se, sačuvali obraz, ne samo Srbije, već i srpskog naroda", rekao je Vučić u intervjuu Centru za društvenu stabilnost (CZDS), povodom dokumentarnog filma "Anatomija obmane - Srebrenica", emitovanom na TV Prva.

On je na pitanje kako je izgledala diplomatska borba protiv donošenja rezolucije, objasnio da je Srbija iz nekoliko obaveštajnih izvora saznala da se sprema donošenje te rezolucije.

"Pitao sam na jednom sastanku predstavnika Kvinte da li se to dešava, i onda je nemačka ambasadorka rekla da se već više meseci, sedam ili osam meseci, to priprema. Ja sam se osmehnuo i rekao, 'pa kako je moguće', jer to uvek mora da bude inkluzivno, uvek morate da radite sa ljudima iz prvo te zemlje, zatim morate da radite sa ljudima iz regiona - nemoguće je da mi nismo pitani ništa", rekao je Vučić.

On je naglasio da je Srbija povodom toga donela odluku koja nije bila laka - da ide i da pokuša da brani svoj narod, znajući da će biti prokazana i napadana na svakom mestu.

"Da budem iskren, to je bila najteža odluka, jer niko drugi, ko god je bio na vlasti, nikada takvu odluku ne bi doneo. I ko god vam kaže drugačije, taj vas laže i obmanjuje. Uvek bi se oni dodvoravali njima", rekao je Vučić i naveo primer da je za vreme bivše vlasti 2011. godine u srpskom parlamentu usvojena rezolucija o Srebrenici, koja je, kako je naveo, pisana zajedno sa Turskom.

Dodao je da je u pitanju užasno teška tema, koja je po sebi "jezivo problematična bilo šta da radite".

"Kako god da se suprotstavljate takvoj rezoluciji, vi ste viđeni kao neko ko ne priznaje težak zločin, koliko god vi objašnjavali da to nije istina. Užasna je tema", rekao je Vučić.

Srbija se suprotstavila postavljajući tri osnovna pitanja

Naveo je da je Srbija donela odluku da se bori i ocenio da je ta borba bila "gotovo neverovatna".

"To ljudi uvek potcenjuju. To je bilo vreme izbora i svega drugog. Mnogi ljudi su se bavili nekim drugim stvarima. Malo ko je želeo da se koncentriše na to. Ali tim od trideset ili četrdeset ljudi je zaista živeo za to i danonoćno radio na tome", rekao je Vučić.

Naveo je i da se Srbija suprotstavila postavljajući tri osnovna pitanja - zašto se rezolucija donosi u tom trenutku, ko je podnosi i šta se očekuje da rezolucija donese - pomirenje ili nove sukobe i trvenje u regionu.

Foto: AP/Richard Drew

"Bilo je tu razočaranja, bilo je tu mnogo i divnih vesti i mnogo obnovljenih prijateljstava. Na kraju rezultat je takav, da 109 zemalja nije glasalo za ili, da budem precizniji, tačnije 108, iako s tim brojem na kraju ne baratamo, jer nemamo dokaz da bi Avganistan podržao rezoluciju, ali je za očekivati da bi podržao rezoluciju, da su mogli da glasaju, a Venecuela, koja nije imala pravo glasa, svakako bi bila protiv. Tako da, 109 zemalja na toj temi dobiti da ne glasaju za, od toga da imate veći broj ljudi iz Organizacije islamske konferencije koji je bio ili protiv, ili uzdržan, a ne za", rekao je on.

To je, kako je ocenio, bio neverovatan uspeh.

"To pokazuje da su ljudi razumeli da je reč o geopolitičkom pitanju, da je reč o osveti nekih moćnih zemalja, prema jednom malom narodu, slobodarskom, slobodoljubivom. Ali smo pokazali zube, borili se, sačuvali obraz, ne samo Srbije, već i srpskog naroda. A za njih je to bio, šta god ko govorio, i oni to znaju između sebe, pravi politički fijasko. Jesu li oni izglasali? Jesu. Ali je to u stvarnosti, u realnom životu, bio za njih pravi politički fijasko. I ja sam i dalje zahvalan ogromnom broju ljudi koji su stvarno izuzetno energiju uložili, borili se, i zahvalan javnosti u Srbiji koja je razumela koliko je to bila važna tema u tom trenutku", rekao je Vučić.

"Odmetnuti ambasadori"

Upitan kako ocenjuje glasanje tzv. "odmetnutih ambasadora", Vučić je odgovorio da je bilo samo nekoliko odmetnutih ambasadora.

"Imali bismo drugačiju odluku Mjanmara nego što smo imali, imali bismo drugačije odluke nekih drugih zemalja. Pretpostavljam i Bugarske u tom trenutku, ali i još nekih zemalja. Međutim, tu legitimiteta nema. Tu nema nikakve sumnje. Od onih prisutnih u sali, oni nisu imali većinu. A oni koji su napuštali, upravo su rekli zašto napuštaju, najveći deo njih i objasnili da napuštaju zato što ne žele da glasuju za samu rezoluciju. Tako da, značajna je većina na drugoj strani i oni to dobro znaju", rekao je Vučić.

Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

Ocenio je da je glasanjem o rezoluciji o Srebrenici napravljen jedan nepotrebni presedan koji će, kako kaže, skupo koštati celu svetsku zajednicu.

"Sada ćete imati primere genocida i takvih rezolucija svake godine, koliko hoćete i neće biti lako da te rezolucije budu odbijene ili će licemerni odnos nastaviti da postoji, u kojem će govoriti 'samo ono što mi kažemo da je genocid je genocid, a čak ni brojevi i činjenice više ne važe'", rekao je Vučić.

"Srbija nije negirala užasne zločine"

Istakao je da je važno što Srbija ni jednog trenutka nije negirala, kako je naveo "užasne zločine" u Srebrenici i da je uvek poručivala da je tu da pokaže pijetet i da izrazi saučešće.

"Ali nemojte da nam trpate tu kolektivnu krivicu kao teret na naša pleća i leđa, jer to je ono protiv čega smo. A oni kažu 'nigde se ne pominje ni jedan narod i nigde se ne govori o kolektivnoj krivici'. A vi ih pitate 'pa dobro, ako se govori o individualnoj krivici, individualna krivica je već ustanovljena pojedinačnim presudama, i sa druge strane, što nema neko ime u samoj rezoluciji, pa da se kaže, ti ljudi su počinili genocid?' Nemate ni jedno ime, a imate već pojedinačne presude, koje nisu baš uvek zasnovane na pravnim činjenicama, ali ostavite to po strani, a šta je to drugo nego nametanje kolektivne krivice?", upitao je Vučić.

On smatra da je Srbija postala primer za ceo svet, kako se jedna mala slobodarska zemlja štiti i kako štiti svoje pravo na opstanak i postojanje.

"Da li će to smanjiti bahatost i aroganciju onih velikih, koji misle da mogu sve i šta god da im padne na pamet, u to prosto ne verujem", rekao je Vučić.

Poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma

Govoreći o prošlogdišnjem održavanju Svesrpskog Sabora u Beogradu, istakao je da je važno da se na njemu govorilo o miru, o dobrim odnosima sa drugim narodima.

"U samoj deklaraciji, ono što je suštinski važno, to je poziv na poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma, sve ono što su neki u međuvremenu gazili, uvek spočitavavši Srbima da su ti koji krše norme Dejtonskog mirovnog sporazuma", rekao je Vučić.

Istakao je da je za srpski narod važno da se ne plaši da govori o svojim nacionalnim interesima, da se ne plaši da govori o svojim nedostacima u čuvanju kulture sećanja, ali i kulture pisanja svojim jezikom, koristeći svoje ćiriličko pismo.

"Mislim da je to bila jedna dobra manifestacija, u kojoj su mogli da se čuju interesi Srba u Crnoj Gori, kojih je oko trećine stanovništva i interesi Srba u Severnoj Makedoniji, kojih je neveliki broj, ali koji su vrlo stamena i, rekao bih, konsolidovana zajednica u toj zemlji. Ovoga puta nismo imali predstavnike naše zajednice iz Hrvatske, jer smo želeli da imamo stvarne predstavnike, a ne one koje bi predstavljali samo vlast u Hrvatskoj. Verujem da je to bila jedna dobra ideja u kojoj ćemo uvek koordinisano provoditi naše nacionalne ciljeve, pritom ne ugrožavajući mir, ne ugrožavajući međunarodno pravo i ne ugrožavajući bilo koga drugog", zaključio je Vučić.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je prošle godine rezoluciju o Srebrenici sa 84 glasa za, 19 protiv i 68 uzdržanih glasova.

Komentari (0)