Evropa gubi strpljenje sa Srbijom: "Novi izveštaj EK biće najoštriji do sada, kasnimo sa svim rokovima"

Evropska komisija 4. novembra objavljuje novi izveštaj o napretku Srbije, a prema najavama, ocene neće biti nimalo povoljne.

Iako je tehnički ispunila brojne preporuke, politička blokada traje već dve godine, a EU, kako upozorava Joksimović, sve manje ima strpljenja da čeka konkretne korake Beograda.

Evropa, čini se, više nema mnogo razumevanja za zastoje u procesu evropskih integracija Srbije. Dok se u Briselu sprema najnoviji izveštaj Evropske komisije, koji bi, prema najavama, mogao da bude "najoštriji do sada", u Beogradu se postavlja pitanje: da li Srbija rizikuje da ispadne iz evropske igre?

"Srbija je u dugom vremenskom periodu bila jedan od predvodnika i favorita za prvi krug proširenja. Međutim, od 2022. godine traje blokada ovog procesa", kaže za Newsmax Balkans Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku.

Printscreen: Newsmax Balkans

Ona objašnjava da je nekoliko uslova zaustavilo otvaranje klastera 3, koji je, iako tehnički bez većeg značaja, postao simbol daljeg napretka u pregovorima.

"Tehnički, Srbija je ispunila sve što je bilo potrebno. Evropska komisija je u prethodnim godinama davala preporuke, ali Evropski savet, koji odlučuje jednoglasno, nikada nije postigao saglasnost", navodi Joksimović.

Prema njenim rečima, još se ne zna sadržaj samog izveštaja, ali je izvesno da će biti "u tonu i duhu" nedavne rezolucije Evropskog parlamenta.

"Evropa čeka, ali ne zadugo"

Na pitanje koliko Evropa još ima strpljenja, Joksimović podseća da EU ima strateški cilj da sprovede novi krug proširenja, jer je to danas, kako kaže, i pitanje bezbednosti kontinenta.

"Čini se da će, zbog sopstvenog kredibiliteta, EU ispuniti svoj cilj da do kraja mandata ove Komisije neka od zemalja postane članica. U ovom trenutku to bi mogle da budu Albanija ili Crna Gora, jer se one ubrzanim koracima približavaju krajnjem cilju", navodi Joksimović.

Kada je reč o Srbiji, naša sagovornica ističe da glavni problem leži u neispunjenim obavezama koje je država sama sebi zadala.

"Plan rasta, koji je trebalo da ubrza reforme, podrazumevao je da svaka država predstavi svoj plan i vremenski okvir. Ono što je Srbija predložila jeste usvojeno, ali su rokovi koje je sama sebi zadala odavno prekoračeni", kaže Joksimović.

"Konkretni koraci, a ne obećanja"

Tokom nedavne posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Beogradu, poruka je, kako navodi, bila jasna - više se ne očekuju obećanja, već konkretni potezi.

"Videli smo da je učinjeno nekoliko koraka koji bi mogli govoriti u prilog napretku, kao što su konstituisanje REM i usklađivanje sa preporukama ODIHR o biračkom spisku. Međutim, Evropska unija sada očekuje više od formalnih pomaka", ocenjuje naša sagovornica.

Jedna od ključnih prepreka ostaje neusklađenost Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, odnosno pitanje sankcija Rusiji.

"Na početku ruske agresije na Ukrajinu postojalo je uverenje da će sukob kratko trajati, ali se jaz između Zapada i Moskve sve više produbljuje. Čak i kada bi došlo do primirja, sankcije bi se ukidale sporo, pa će to pitanje ostati visoko na dnevnom redu u odnosima EU i Srbije", zaključuje Joksimović.

Komentari (0)