Odbornici Skupštine Beograda usvojili budžet za 2026. godinu u iznosu od 205 milijardi dinara

Na sednici Skupštine grada Beograda, na kojoj je jedna od glavnih tačaka bio budžet za 2026. godinu, vođena je rasprava između odbornika vlasti i opozicije o socijalnim merama, ulaganju u obrazovanje, infrastrukturnim projektima i zagađenju vazduha.

Odbornik SNS Aleksandar Mirković odgovorio je na kritike opozicije u vezi sa vaučerima za decu, ističući da oni nisu namenjeni isključivo za sportsku opremu, već i za kupovinu igračaka, odeće i obuće. Naglasio je da su vaučeri povećani sa 6.000 na 10.000 dinara i da gradska vlast ne pravi razlike među decom.

Dodao je da je iskorišćenost vaučera veća od 98 odsto, što, prema njegovim rečima, pokazuje zadovoljstvo građana.

Foto: Milena Đorđević

Predstavnici opozicije kritikovali su predloženi budžet, tvrdeći da ne sadrži kapitalne projekte, da gradska vlast ne rešava problem zagađenja vazduha i da su škole i vrtići u lošem stanju. Ukazali su i na loše upravljanje javnim preduzećima i rast cena komunalnih usluga, dok je predsednik Skupštine grada odgovorio da opozicija ne nudi konkretna rešenja.

Odbornik iz Pokreta Kreni-promeni Savo Manojlović kritikovao je predlog budžeta za 2026. godinu, tvrdeći da ne postoje kapitalni projekti. On je kritikovao i kvalitet vazduha u Beogradu, na šta mu je predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević odgovorio da opozicija ne nudi ni jedno konstruktivno rešenje ni za jedan problem, pa ni za zagađenje.

Foto: Tanjug/Ana Paunković

Traži se privatno-javno partnerstvo za Apoteku Beograd

Odbornici su prihvatili Informaciju o potrebi poveravanja obavljanja apotekarske delatnosti na primarnom nivou zdravstvene zaštite na teritoriji grada Beograda u postupku koncesije.

Predlagač, Gradsko veća Beograda, je konstatovao da je račun Apotekarske ustanove Apoteka Beograd u blokadi, a da je stanje blokade na dan 17. decembar 2025. iznosio 275.715.518,39 dinara, da je dalje poslovanje te ustanove onemogućeno, a samim tim i obavljanje osnovne delatnosti od intreresa za građane Beograda u trenutnom vidu organizacije.

Foto: ATAImages/A.K.

Gradsko veće Beograda je konstatovalo da Republika Srbija, za razliku od domova zdravlja, nije preuzela osnivačka prava nad tom apotekarskom ustanovom, čije se poslovanje u dužem vremenskom periodu pokazalo kao neodrživo.

Kako je naveo predlagač, ostvarujući svoju javno-zdravstvenu ulogu u dužem vremenskom periodu Apoteka Beograd održavala je u dužem periodu rad određenog broja apoteka koje su generilale operativni i finansijski gubitak, što je kasnije dovelo do zatvaranja ili privremenog zatvaranja velikog broja apoteka u sastavu te ustanove, pri čemu se neplanski građena struktura zaposlenih nije automatski prilagođavala, posebno u delu nemedicinskog kadra.

Predlagač navodi da je status Apoteke Beograd takav da je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti utvrđen kao zdravstvena ustanova na prvom nivou zdravstvene zaštite, osnovana od jedinice lokalne samouprave, ali nije kao ostale zdravstvene ustanove iz plana mreže zdravstvenih ustanova Srbije kod kojih se sredstva za isplatu plata zaposlenima obezbeđuju iz sredstava RFZO, već ih obezbeđuje iz sopstvenih prihoda, što je model koji se pokazao neodrživim.

Kako se dalje navodi, nadzor nad operativno-finansijskim poslovanjem apotekarske ustanove nije pravno regulisan, iako su data osnivaču data prava da imenuje i razrešava direktora, zamenika direktora, predsednika i članove upravnog odbora i predsednika i članove Nadzornog odbobora.

Sve navedeno dovelo je, postepeno, do remećena strukture kadrova, zaliha i asortimana, nekonkurentnosti cena, izostanka ulaganja u prostorije i modernizaciju, gubljenja konkurentnosti i korisnika i krajnje nemogućnosti servisiranja dugova i njihovog nagomilavanja. 

Opozicija ukazala na položaj radnika u Apotekama Beograd

Odbornici opozicije protivili su se usvajanju te informacije i ukazali da javno zdravlje građana Beograda ne treba da pripadne privatnicima, da je Beogradu potrebno javna apotekarska ustanova i da su lekovi u toj ustanovi mnogo jeftiniji nego u drugim apotekama.

Oni su podsetili da Apoteke Beograd ne funkcionišu po istim uslovima kao druge apeteke, a za najavljenu koncesiju su rekli da je put u privatizaciju apoteka i da se ta kompanija namerno urušava da bi je neko kupio.

Takođe, ukazali su na težak položaj radnika u Apotekama Beograd koji mesecima nisu primili plate i koji nemaju zdravstveno osiguranje.

Zaposleni u Apotekama Beograd su i danas protestovali ispred zgrade Skupštine grada dok je trajala sednica.

Usvojena odluka: Skupovi mogući na četiri lokacije u Beogradu

Skupština grada Beograda usvojila je Odluku o određivanju ulica, delova ulica i naselja i drugih lokacija na teritoriji grada Beograda, namenjenih za održavanje aktivnosti na otvorenom i zatvorenom prostoru koje mogu dovesti do prekoračenja graničnih vrednosti indikatora buke kojim se određuju lokacije, dodeljeni pinom buke i vreme održavanja manifestacija koje koriste uređaje za pojačavanje zvuka.

Lokacije na kojima je dozvoljeno održavanje manifestacija su park Ušće, prostor Luke Beograd, prostor ispred Doma Narodne skupštine Republike Srbije, Starog dvora i Trg Republike.

Održavanje manifestacija na drugim prostorima moguće je samo uz prethodnu saglanost Grada Beograda.

Odbornici Skupštine grada usvojile su izmene Odluke o Gradskoj upravi Grada Beograda kojim se ukida Sekretarijat za poslove ozakonjenja objekata, pošto je usvajanjem Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnosti prestala potreba za postojanje tog sekretarijata.

Odbornici Skupštine grada usvojili su večeras i izmenu Odluke o utvrđivanju zakupnina za poslovni prostor Grada Beograda kojim se zakupnine poslovnog prostora poslovnog prostora povećavaju za 6,8 odsto, u skladu sa, kako se navodi, projektovanim rastom BDP-a.

Odbornici Skupštine grada usvojili su i dopunu Odluke o komunalnom redu, kojom će se, za potrebe međunarodne specijalizovane izložbe EXPO, uvesti vezani balon kao posebna kategorija privremenog objekta.

Foto: ATAImages/R.Z.

Kako se navodi, postavljanje balona, kao savremenog oblika promotivnog i turističkog sadržaja, bila bi turistička atrakcija za posetioce te izložbe.

Odbornici Skupštine grada Beograda usvojili su Odluku o izmenama i dopunama Odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite.

Gradski centar za socijalni rad u Beogradu predložio je da se izvrše izmene i dopune Odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite u delu koji se odnosi na jednokratnu pomoć.

Kako je navedeno u obrazloženju Odluke, pravo na jednokratnu pomoć pojedinac ili porodica mogu da ostvare najviše jednom u kalendarskoj godini, s tim što ukupan iznos jednokratne novčane pomoći ne može biti veći od 80 odsto od prosečne zarade, a na osnovu procene stručnih radnika Gradskog centra za socijalni rad.

Posle rasprave koja je trajala skoro 12 sati završena je 13. sednica Skupštine grada Beograda, na kojoj je usvojeno 45 tačaka dnevnog reda, među kojima je budžet Grada za 2026. godinu.

Sednici su prisustvovala 83 odbornika.

Odbornici su konstatovali prestanak mandata odborniku Ivanu Ćilerdžiću iz odborničke grupe "Aleksandar Vučić – Beograd sutra", a umesto njega novi odbornik biće Novica Barjaktarević. Na dnevnom redu sednice bilo je 45 tačaka.

Foto: Milena Đorđević

Usvojeni su i predlozi o razrešenju i imenovanju članova školskih odbora u jednom broju osnovnih i srednjih škola u Beogradu.

Odbijeni predlozi dela opozicije

Odbornici su pre utvrđivanja dnevnog reda odbacili predloge opozicionih odborničkih grupa da u dnevni red bude uvršteno pitanje Generalštaba, korišćenja Pionirskog parka i saobraćajnice ispred Doma narodne skupštine, kao i predlog da se raspravlja o stanju u Apotekama Beograd.

Predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević rekao je da su to teme za Skupštinu Srbije, a ne za Skupštinu grada i istakao da Grad Beograd nema nadležnost nad tim.

"Vi, isto tako, možete da predložite i odluke koje se tiču i drugih delova sveta, na primer sukoba u Ukrajini, nestabilnosti na Bliskom istoku, možete i oko Tajvana da predložite neku rezoluciju, jer sve su to mišljenja. Grad Beograd ima pravo da daje mišljenja", naveo je Nikodijević.

Foto: Tanjug/Ana Paunković

Odbijen je i predlog predsednice odborničke grupe Zeleno-levog fronta Natalije Stojmenović da se stavi van snage odluka Vlade Srbije da se izradi plan za područje između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava i Vladimira Rolovića, predlog Pokreta slobodnih građana da na dnevni red bude stavljena smena direktora GSP Zorana Šarca, kao i predlog Zeleno-levog fronta da se dnevni red dopuni tačkom Sprovođenje hitnog inspektivskog rada u svim predškolskim ustanovama na teritoriji grada Beograda.

Odbijen je i predlog Narodnog pokreta Srbije da se uspostavi Odluka o roditelju negovatelju na teritoriji Grada Beograda, a predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević istakao je da to pitanje nije za Beograd, već za Skupštinu Srbije i ukazao da bi svi građani na teritoriji Srbije trebalo da imaju jednaka prava.

ZLF: Zbog duga Beograda očekuje se povećanje cena

Odbornica Zeleno-levog fronta Natalija Stojmenović ocenila je da predlog budžeta Grada Beograda za 2026. godinu vodi ka skupljim računima za komunalne usluge za građane, ali i ka korupciji.

Ona je na konferenciji za novinare navela da nije reč o socijalnom budžetu, već da su predviđena ogromna ulaganja za Ekspo, "gde se ne zna ni ko potpisuje te ugovore", a kako je ocenila, to je "dobro mesto za koruptivne dilove".

Ukazala je i na neodgovorno vođenje Grada i da se zbog duga od 68 milijardi očekuje poskupljenje i komunalnih usluga i pojedinih usluga koje su bile subvencionisane.

Foto: ATAImages/L.L.

"Od dolaska (Aleksandra) Šapića na mesto gradonačelnika, od 2022. godine računi za Infostan poskupeli su više od 50 odsto", istakla je ona.

Natalija Stojmenović je i podržala predloge Kreni-promeni da se u dnevni red zasedanja gradskog parlamenta uvrsti i ponovna rasprava o Generalštabu, uklanjanje šatorskog naselja u Pionirskom parku i na Trgu Nikole Pašića, a pre svega rasprava o Apoteci Beograd.

Kao povod za to, navela je i zahtev zaposlenih Apoteke Beograd, podržan sa više od 2.000 potpisa, da se na dnevni red stavi hitno obezbeđivanje stedstava za poslovanje te ustanove u narednoj godini.

Predloženi budžet 190,2 milijarde dinara

Predloženi budžet je 190,2 milijarde dinara, a predstavnici gradske vlasti istakli su da je planirani budžet razvojan i da će omogućiti nastavak svih započetih infrastrukturnih radova, ali i isplate svih vidova socijalne pomoći.

I u sledećoj godini u Beogradu će javni prevoz biti besplatan, pa je tako najveća stavka u budžetu organizacija saobraćaja i saobraćajna infrastruktura, za koju je izdvojeno 63,8 milijardi ili 33,56 odsto budžeta.

Foto: Tanjug/Ana Paunković

Jedna od većih stavki u budžetu su i davanja za obrazovanje i socijalnu zaštitu, gde su planirana sredstva u iznosu od 41,6 milijardi dinara, 21,90 odsto ukupnih sredstava budžeta, odnosno 8,4 milijarde dinara za socijalnu zaštitu.

Sredstva za novi most na Savi

Budžetom je planiran nastavak postojećih infrastrukturnih radova, pre svega novog mosta na Savi. Tokom sledeće godine predviđeno je da bude završen Bulevar patrijarha Pavla, a paralelno sa njim radi se i Bulevar vojvode Mišića.

Planirani su radovi u centru grada koji će obuhvatiti Svetogorsku, Vlajkovićevu i Kosovsku ulicu, što će biti sastavni deo projekta završetka garaže u Vlajkovićevoj, radovi u Cetinjskoj, kao i na podvožnjaku u Bulevaru umetnosti.

Pored budžeta, pred obornicima su još ukupno 43 tačke dnevnog reda, među kojima je i paket finansijskih odluka, među kojima Predlog odluke o utvrđivanju obima sredstava za vršenje poslova Grada i gradskih opština, te izmene i dopune Odluke o lokalnim komunalnim taksama i Odluke o naknadama za korišćenje javnih površina.

Foto: Tanjug/Ana Paunković

Odbornici će razmatrati i Predlog programa uređenja i dodele građevinskog zemljišta za narednu godinu, te rešenja za davanje saglasnosti na programe poslovanja javnih i javnih komunalnih preduzeća.

Kreni-Promeni i SSP neće glasati

Među tačkama dnevnog reda je i Predlog plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu sa elementima detaljne razrade druge linije metro sistema (druga etapa), te predlozi planova detaljne regulacije za delove opština Palilula, Novi Beograd, Savski venac, Rakovica i Zvezdara, kao i nekoliko izmena i odluka o izradi budućih planova regulacija.

Sednici ne prisustvuju odbornici odborničke grupe Demokratske stranke zbog, kako su naveli, neslaganja sa predloženim budžetom i urbanističkim planovima.

Predstavnici opozicionih odborničkih grupa Kreni-promeni i Stranke slobode i pravde su pred početak sednice izjavili da neće glasati za predloženi budžet, kao ni za urbanističke planove.

Oni su kritikovali predloženi budžet, tvrdeći da nije razvojni, da za više od decenije nema nijedan veliki infrastrukturni projekat i da je vođenje grada nefunkcionalno.

Komentari (0)