Završena sednica Skupštine Srbije: Poslanici raspravljali o pet zakona o sudovima i tužilaštvima, opozicija oštro protiv

Sednica je počela u 10.15 časova u prisustvu 146 narodnih poslanika.

Poslanici će razmatrati set od pet zakonskih predloga koji se odnose na sudove i tužilaštva, a koje je podneo predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i poslanik SNS Uglješa Mrdić.

Reč je o izmenama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama.

Nakon jednosatne pauze, od 15 sati nastavljena je rasprava o setu pravosudnih zakona, uz oštre polemike vlasti i opozicije o korupciji, politizaciji pravosuđa i poseti evroparlamentaraca.

Ministar Nikola Selaković odbacio je tvrdnje Miroslava Aleksića da vlast ništa nije uradila, navodeći infrastrukturne projekte i nova radna mesta u Trsteniku i okolini, kao i izgradnju Moravskog koridora. Podržao je predložene pravosudne zakone, ističući da se njima vraća obaveza saglasnosti Ministarstva pravde za formiranje međunarodnih istražnih timova, što je, kako je rekao, standard i u drugim državama.

Foto: Tanjug/Ana Paunković

Predlagač zakona Uglješa Mrdić poručio je da dolazi "vreme odgovornosti" za bivši režim, optužujući opoziciju da je uzurpirala deo pravosuđa i da sada napada zakone jer su usklađeni sa Ustavom.

Šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov kritikovao je opoziciju zbog, kako je rekao, servilnog odnosa prema evroparlamentarcima, dok je Dušan Bajatović (SPS) ocenio da evroparlamentarci omalovažavaju institucije Srbije i najavio podršku SPS predloženim zakonima.

Aleksić je ponovio stav da se zakonima dodatno politizuje pravosuđe, da se produžavaju mandati pojedinim funkcionerima i centralizuje odlučivanje u tužilaštvu, tvrdeći da se time pravosuđe stavlja pod kontrolu vlasti.

Ko je sve podržao izmene pravosudnih zakona

Poslanici vladajuće većine u Skupštini Srbije najavili su da će podržati izmene pravosudnih zakona, koje je predložio poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić, navodeći da će oni doprineti većoj efikasnosti i samostalnosti tužilaštva.

Foto: ATAImages/R.Z.

Poslanik Jedinstvene Srbije Života Starčević naveo je da će ta stranka podržati predložene izmene zakona iz oblasti pravosuđa, jer smatra da će doprineti da srpski pravosudni sistem bude bolji, poručivši da ne odustaju od zahteva da vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac podnese ostavku.

On je istakao da se svako demokratsko društvo oslanja na tri grane vlasti - zakonodavnu, izvršnu i pravosudnu, navodeći da pravosudna grana može da kontroliše izvršnu i zakonodavnu vlast, dok samu pravosudnu granu ne može da kontroliše niko, pa tu i nastaje problem.

Deo tužilaštva i sudstva se "odnarodio", rekao je Starčevič i dodao da se to može videti u izboru za Visoki savet tužilaštva, gde se tužioci "grčevito" bore da sačuvaju svoje pozicije, zbog toga što su, kako je naveo, samostalnost shvatili kao ličnu privilegiju, a ne kao sredstvo za dostizanje pravde.

Foto: Narodna skupština Republike Srbije/Peđa Vučković

Poslanik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Boris Bajić rekao je da SVM podržava izmene pravosudnih zakona, kao i o izmene o izboru članova Komisije za reviziju jedinstvenog biračkog spiska.

On je naveo da izbor članova nije samo "puka formalnost", jer je ta komisija čuvar integriteta biračkog prava i mehanizam kontrole i poverenja, zbog čega je važno da u Komisiju uđu stručni i odgovorni ljudi.

Poslanik Socijaldemokratske partije Srbije Branimir Jovanović rekao je da je namera izmena pravosudnih zakona da se unapredi efikasnost u radu tužilaštva i dodao da će prebacivanje nadležnosti sa Komisije Visokog saveta tužilaštva doprineti ubrzanju postupka.

Prema njegovim rečima, logično je da neposredni viši tužilac može efikasnije da postupa od komisije samim tim što je brže i što je potrebno više vremena za većanje komisije Visokog saveta tužilaštva.

Foto: Tanjug/Ana Paunković

On je istakao da se predloženim izmenama utvrđuje jasna i profesionalna odgovornost koja je u osnovi svih demokratskih sistema i dodao da će se osnivanje Četvrtog osnovnog suda rasteretiti pravosudne organe.

Poslanik grupe "Mi - Glas iz naroda" Branko Pavlović rekao je da ta grupa ne podržava predložene izmene u pravosuđu.

"Tačno je da smo imali ne mali broj sudija i tužilaca koji su se upustili u političku delatnost koja im je zabranjena i time doveli u sumnju pretpostavku nepristrasnosti u njihovim odlučivanjima i taj problem mora da se adresira", rekao je Pavlović.

Prema njegovim rečima, odgovor ne sme da bude da vladajuća grupacija poveća grupu sudija i tužilaca koja će "osluškivati" šta želi vlast, već treba da uđe u argumentovanu raspravu i pridobije deo tužilaca i sudija koji nisu ni na jednoj političkoj strani, već su profesionalci.

On je istakao da izostanak javne rasprave šalje potpuno pogrešan signal, poručivši da vladajuća grupacija na taj način odbija od sebe najkvalitetniji deo ljudi koji radi u pravosuđu.
 

Podeljene reakcije u Skupštini, ali bez tenzije

Reporterka Newsmax Balkans istakla je da su raspravu između poslanika opozicije i vladajuće većine u Skupštini obeležile izmene zakona koje se odnose na pravosuđe.

Na početku sednice obrazloženje predloženih zakonskih rešenja izneo je narodni poslanik Uglješa Mrdić.

Mrdić je naveo da se predložene izmene odnose na sedišta sudova i tužilaštava, kao i na pojedine nadležnosti unutar pravosudnog sistema.

Sa druge strane, opozicija je kritikovala način na koji se izmene donose, ističući da se postupak sprovodi "ubrzano i bez javne rasprave". Poslanici opozicije upozorili su da se na taj način šalje loša poruka pravosudnim profesionalcima i da se o tako važnim zakonima ne bi smelo odlučivati po hitnom postupku.

Iako su stavovi suprotstavljeni, rasprava protiče bez većih tenzija. 

Selaković: Utvrđivanje četiri artefakta za kuturna dobra dokaz brige za kulturno nasleđe

Ministar kulture Nikola Selaković predložio je da Narodna skupština napravi prvi korak u istoriji kategorizacije kulturnih dobara i utvrdi određene muzejske predmete kao kulturna dobra od izuzetnog značaja.

Selaković je na sednici parlamenta predložio da Krunidbene insignije kralja Petra Karađorđevića, Pohvala knezu Lazaru, Dupljajska kolica i skluptura "Danubius" dobiju taj status.

"Stojimo pred istorijskim trenutkom za našu zemlju i kulturno značenje, prvi put u modernoj istoriji Srbije Narodna skupština ima priliku da odluči o utvrđivanju muzejskih predmeta pokretnih kulturnih dobara za kulturna dobra od izuzetnog značaja", rekao je Selaković.

Foto: ATAImages/L.L.

Prema njegovim rečima, do sada su se odluke o utvrđivanju kulturnih dobara od izuzetnog značaja uglavnom odnosio na nepokretna kulturan dobra - arivsku, staru i retku bibliotečku, filmsku i audio vizuelnu građu, ali kulturno nasleđe nije sačinjeno samo od toga.

On je istakao da se stotine hiljada artefakata i slika čuvaju u 146 javnih i 15 privatnih galerija i muzeja, a da do danas nijedan od tih predmeta nije bio predložen za utvrđene kulturnog dobra od izuzetnog značaja.

"Cilj nam je da ispravimo ovu nepravdu, da naša muzejska građa dobije status i priznanje koji zaslužuje, da pokažemo da Srbija poštuje i štiti celokupno kulturno nasleđe", naveo je ministar.

Poslanici Ekološkog ustanka ne učestvuju u sednici

Lider Ekološkog ustanka i poslanik Aleksandar Jovanović izjavio je da ta stranka "neće učestvovati u farsi" i raspravi o setu pravosudnih zakona u Skupštini Srbije.

Poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović ukazala je da predložene izmene zakona praktično znače da će se ministar pravde, kao organ izvršne vlasti, direktno mešati u rad javnog tužilaštva.

Foto: FoNet/Ognjen Stevanović

Prema njenim rečima, to predstavlja grubo kršenje Ustava Srbije, kojim bi se Savet stavio pod ingerenciju jednog čoveka.

Građani moraju da shvate da će se od sada pravda sprovoditi selektivno i da će jedan čovek odlučivati da li će se sprovesti krivični postupak, ocenila je Danijela Nestorović i pozvala tužioce da se usprotive najavljenim predlozima i pokažu da im je stalo do zakona.

Objedinjena rasprava po svih 25 tačaka

Odbor za pravosuđe u utorak je podržao te predloge, uz obrazloženje da su usmereni na jačanje efikasnosti pravosudnog sistema, bolju organizaciju sudske i tužilačke mreže i usklađivanje sa ustavnim rešenjima.

Na sednici Kolegijuma Skupštine Srbije u utorak dogovoreno je da će se na sednici parlamenta voditi objedinjena rasprava po svih 25 tačaka dnevnog reda, a da će se raditi utorkom, sredom i četvrtkom od 10 do 18 sati.

Predstavnici skupštinske većine poručili su da izmene doprinose dostupnijem i efikasnijem pravosuđu i da odgovaraju potrebama građana, posebno u svetlu rastućeg obima posla i budućih projekata.

Foto: Tanjug/Ana Paunković

Poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić izjavio je povodom seta pravosudnih zakona, koje je predložio, da sudstvu i tužilaštvu trebaju ljudi koji su lojalni jednoj državi, a to je Srbija kao i da je usvajanje ovih zakona samo prvi korak u vraćanju otetog pravosuđa državi i narodu.

Mrdić, koji je ranije štrajkovao glađu ispred Skupštine Srbije, kako bi iskazao nezadovoljstvo radom tužilaštva, istakao je da je još ranije najavio da će se boriti za istinu i pravdu tako što će kao poslanik zajedno sa kolagama raditi na setu pravosudnih zakona.

Kako je naveo, taj rad je završen i pet pravosudnih zakona je na dnevnom redu parlamenta.

"Usvajanje ovih zakona je samo prvi korak ka vraćanju otetog pravosuđa državi i narodu Srbije, kako njime više ne bi upravljali otuđeni centri moći pod kontrolom stranih centara moći. Kao što znamo, deo tužilaštva i deo sudstva se otuđio i oteo od države Srbije, a ovih pet pravosudnih zakona upravo su bitni i za bolju samostalnost tužilaštva i nezavisnost sudstva u skladu sa Ustavom Republike Srbije i naravno u skladu sa našim zakonima", rekao je Mrdić.

Foto: Tanjug/Ana Paunković

On je predložio izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, o Zakona o Visokom savetu tužilaštva, izmene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, izmene Zakona o javnom tužilaštvu kao i Predlog zakona o izmeni zakona o sudijama.

Mrdić je objasnio da je usvajanje izmena Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava uslovljeno potrebom da se unapredi efikasnost, dostupnost i funkcionalnost pravosudnog sistema kroz usklađivanje sudske i javnotužilačke mreže sa realnim, demografskim, teritorijalnim, ekonomskim i organizacionim uslovima. 

Rasterećenje beogradskih sudova i tužilaštva

On je naglasio da taj zakon predstavlja nužan i sistemski opravdan korak ka rasterećenju beogradskih sudova i javnih tužilaštava, obezbeđivanju uslova za efikasno postupanje i pripremi pravosudnog sistema za značajan porast broja predmeta, posebno u svetlu predstojećih aktivnosti za EXPO 2027.

Mrdić je ukazao da preopterećenost Trećeg osnovnog suda u Beogradu nameće potrebu osnivanja novog Četvrtog osnovnog suda u Beogradu, dodajući da je u 2024. godini Treći osnovni sud u Beogradu primio 7.778 novih predmeta, kao i da će na teritoriji Surčina broj predmeta rasti usled projekta EXPO.

Foto: ATAImages/L.L.

Pored toga ove izmene zakona predviđaju formiranje sudske jedinice u opštini Kosjerić, a da sedište sadašnjeg osnovnog javnog tužlaštva umesto u Vladičinom Hanu bude u Surdulici.

Mrdić je naveo da je usvajanje izmena Zakona o Visokom savetu tužilaštva potrebno radi uslađivanja sa predloženim izmenama u Zakonu o javnom tužilaštvu, koje se odnose na nadležnosti Komisije Visokog saveta tužilaštva za odlučivanje o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o substituciji i prigovoru protiv rešenja o devoluciji. 

Usvajanjem izmena Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala bi se, kako je rekao Mrdić,  položaj odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u okviru Višeg javnog tužilaštva u Beogradu precizno definisao.

Mrdić je govoreći o predlogu za izmenu Zakona o javnom tužilaštvu, rekao da je imajući u vidu dosadašnju praksu u primeni tog zakona, potrebno da se pojedina rešenja koja se odnose na nadležnost za odlučivanje, za upućivanje javnih tužilaca u druga javna tužilaštva, kao i odredbe o broju mandata glavnih javnih tužilaca, izmene u cilju stvaranja uslova za efikasniji rad javnog tužilaštva i dodatnog usklađivanja sa ustavnim i drugim zakonskim odredbama.

Predlogom za izmenu Zakona o sudijama se, kako je rekao Mrdić, predlaže uvođenje mogućnosti da predsednik suda, nakon isteka svog mandata, može biti ponovo izabran na istu funkciju još u jednom mandatu.

Mrdić je naglasio da predsednik suda nije samo formalni rukovodilac suda već nosilac širokih nadležnosti od ključnog značaja za unutrašnje funkcionisanje suda, te da je odgovoran za donošenje akata, unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta, za raspoređivanje sudija i sudijskih pomoćnika, kao i za obezbeđivanje optimalnog funkcionisanja sudskih odeljenja i rada suda.

S druge strane, poslanici opozicije istakli su da su predlozi upućeni u proceduru u kratkom roku i ocenili da u njihovu izradu nije bila dovoljno uključena stručna javnost, zbog čega su najavili da ih neće podržati.

Vanredno zasedanje zakazala je predsednica parlamenta Ana Brnabić na zahtev 109 narodnih poslanika, a pored zakona iz oblasti pravosuđa, na dnevnom redu su i kadrovska pitanja, međunarodni sporazumi, kao i izveštaji o radu više nezavisnih i regulatornih tela.

Komentari (0)