Portret vizionara: Ko je bio Zoran Đinđić i kakvu Srbiju je sanjao

Njegova borba za snažne institucije prekinuta je atentatom 12. marta 2003. godine.

Više od dve decenije nakon atentata koji je promenio tok srpske istorije, lik i delo Zorana Đinđića i dalje izazivaju duboke emocije i analize. Iako je na čelu Vlade proveo svega dve godine i dva meseca, deo javnosti ocenjuje da je ostao upamćen kao filozof u politici, čovek od akcije i lider koji je verovao da Srbija može bolje. 

Zoran Đinđić nije bio tipičan političar svog vremena. Oni koji su ga poznavali opisuju ga kao izuzetno vrednog, obrazovanog i energičnog čoveka. Svoj akademski put krunisao je doktoratom u Nemačkoj, a pored filozofije, duboko ga je zanimala ekonomija i druge društvene nauke.

Kolika je bila njegova posvećenost radu na sebi govori i činjenica da je engleski jezik naučio tokom samog premijerskog mandata.

"Ako moraš da rešiš neki problem, odmah mu priđi. Nemoj da čekaš da on dođe do tebe", govorio je Đinđić.

Srž Đinđićeve politike, prema oceni njegovih saradnika, bila je demokratizacija Srbije i uspostavljanje vladavine prava. Ističu da je insistirao na tome da država ne sme biti tretirana kao "strano telo", već kao zajednička kuća čije institucije, govorio je, moraju imati kredibilitet i autoritet.

Verovao je da svaki saobraćajni prekršaj, poput prolaska kroz crveno svetlo, ili svaki čin korupcije, direktno slabi svakog građanina pojedinačno i stvara opšte bezakonje protiv kojeg se društvo mora zajednički boriti.

Korać: Verovao u narod više od nacionalista

Iako su ga politički protivnici često etiketirali kao izdajnika, profesor dr Žarko Korać, potpredsednik u vladi Zorana Đinđića, ističe veliki istorijski paradoks, jer je Đinđić, kako kaže, u Srbiju i njen narod verovao više nego oni koji su se zaklinjali u nacionalizam. 

"On je taj koji je verovao u srpski narod i ovu državu, a ne nacionalisti. Verovao je da Srbija može da se promeni. Napadali su ga nacionalisti, ali on je zapravo verovao u ovaj narod i ovu državu", navodi Korać. 

Foto: ATAImages/Antonio AhelProfesor dr Žarko Korać, potpredsednik Vlade Zorana Đinđića

Sagovornik Newsmax Balkans dodaje da njegov životni put ostaje simbol žrtve za promenu koja se, kako navodi, nije ostvarila. 

Nikolić: Srpski Če Gevara

Đinđićev tadašnji šef kabineta Siniša Nikolić opisuje ga kao "srpskog Če Gevaru" koji je dao život za promene u zemlji, naglašavajući da se bez njega demokratski preokret 2000. godine nikada ne bi dogodio.

Printscreen: Newsmax BalkansSiniša Nikolić, šef kabineta u Vladi Zorana Đinđića

"Dao je život za promene u ovoj zemlji ali one se, nažalost, nisu desile na način kao što je on očekivao. Nadam se da ćemo se sa njim sresti u budućnosti", istakao je Nikolić.

Nedovršena misija i nerasvetljena pozadina

Činjenicu da je popularnost Zorana Đinđića u narodu znatno porasla tek nakon ubistva 12. marta 2003. godine analitičari ocenjuju kao tragičnu.

Danas njegovi saradnici upozoravaju da u javnom prostoru nema dovoljno njegovih misli, dok politička pozadina i nalogodavci njegovog ubistva i dalje ostaju nerasvetljeni.

Njegovo nasleđe ostaje kao podsećanje na viziju moderne, evropske Srbije, na viziju, koja je, prema rečima njegovih najbližih, ostala nedovršena, ali čijim stopama društvo i dalje treba da teži. 

Komentari (0)