Nacrt izveštaja Evropskog parlamenta: Poruke iz Brisela sve oštrije, vlast ga ocenjuje kao lošu nameru

Poruke koje Srbiji stižu iz Brisela u okviru izveštaja evropskih institucija sve su oštrije. Ono što evroparlamentarce posebno brine jeste stanje demokratije i vladavine prava u Srbiji, navodi se u nacrtu izveštaja koji je na Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta, predstavio izvestilac za Srbiju, Tonino Picula. 

"Od usvajanja našeg prošlogodišnjeg izveštaja u Srbiji do danas, stanje u zemlji dodatno se pogoršalo. Situacija je izrazito polarizovana i puna tenzija. Ukupni tempo procesa pristupanja sada već stagnira godinama", navodi izveštilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula.

Foto: ATAImages/M.M.

U nacrtu izveštaja stoji da bi Srbija trebalo da se uskladi sa spoljnom politikom Unije kada reč o rusko-ukrajinskom sukobu, da u potpunosti primeni preporuke ODIHR o izbornim uslovima.

Kritikuju se izmene pravosudnih zakona, produbljivanje političke krize, situacija oko komapije NIS, odnos sa Prištinom, ali i situacija u medijima.

Foto: ATAImages/Amir Hamzagić

"Dolazite navodno sa dobrim namerama, a ustvari jedina vam je namera da u skladu sa onim kako ste se ponašali i dok ste pušku držali i borili se protiv srpskog naroda da tu borbu nastavite samo drugačijim sredstvima", ističe predsednik Srbije Aleksandar Vučić. 

"Odgovor Srbije bi trebalo da bude umeren"

Odgovor Srbije na ovaj izveštaj trebalo bi da bude umeren uz otvorenost za diskusiju, smatra diplomata Milovan Božinović.

"Kada dobijete ovakav dokument, koliko god da je nacrt, postavlja se pitanje koji je naredni logičan korak posle ovoga? Ili sa mnogo strpljenja i drugačijim pristupom, sa mnogo više discipline u toj nekoj artikulaciji naših argumenata sa mnogo više dobronamernog prihvatanjem sagovornika i kada on ne misli kao vi. Dakle, sa jednom drugačijom političkom kulturom moguće je nastaviti ovaj dijalog. Inače, jednako kredibilno je izvući zaključak da pregovore sa Evropskom unijom treba prekinuti. Ili će se ući u meritum tih stvari i o njima diskutovati na način da to bude prihvatljivo i uverljivo ili ćemo se ovim udaljiti od Evropske unije", zaključio je Božinović.  

U nacrtu izveštaja stoji i da Evropska komisija treba da preispita podršku Srbiji iz Plana rasta budući da je ona uslovljena ispunjavanjem obaveza i sprovođenjem reformi. Iako izveštaj nije pravno obavezujuć, mogao bi da utiče na smer delovanja Evropske komisije prema Srbiji, poručuje Bojana Selaković ispred Nacionalnog konventa o Evropskoj Uniji objašnjavajući da može doći i do povlačenja sredstava.

"Mi smo to više puta čuli, nevezano za Evropski parlament sada, tokom poslednjih nekoliko meseci od predstavnika Evropske komisije da to postoji kao mogućnost. Takvu vrstu poruka ranije nismo mogli da čujemo. I to zapravo jeste jedan alarm jer kako se ta retorika menja postepeno, zaista možemo da se nađemo u takvoj situaciji ukoliko se tu ne promeni ništa. Ono što se od Srbije očekuje jeste da demonstrira jednu odlučnu volju pre svega u usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU", navela je Selaković. 

Osim odgovora Parlamenta na prošlogodišnje izveštaje Komisije, ovaj nacrt uključuje i zaključke evroposlanika koji su bili u poseti Srbiji krajem januara.

Evroposlanici do 9. aprila mogu da podnesu amandmane na nacrt, a o izveštaju će glasati 3. ili 4. juna.

Komentari (0)