Kako su nestale nekada dominantne stranke u Srbiji: "Za jaku partiju potreban i snažan lider"

Stranke nastaju i nestaju. Nove nastaju, ali za jaku partiju potreban je i jak lider, kažu naši sagovornici, Zoran Anđelković i Zoran Živković.

Pre dvadeset godina u Skupštini Srbije najviše poslanika imala je Srpska radikalna stranka, a Vladu Srbije činile su DSS, G17 plus, Nova Srbija, SPO i Socijaldemokratska partija uz manjinsku podršku Socijalističke partije Srbije.

U opoziciji su bili demokrate i radikali. Na upravo održanim lokalnim izborima u deset gradova i opština na glasačkim listićima ovih stranaka praktično nije bilo.

"Koliko ima pojedinaca u političkim partijama?"

Nekadašnji vršilac dužnosti predsednika Demokratske stranke Zoran Živković za pad rejtinga te stranke okrivljuje promenu kursa i to što nije bila jasna u svom demokratskom i evropskom putu.

"Posle 2004. godine se odustalo od toga. Rukovodstvo koje je preuzelo stranku na  stranačkim izborima januara 2004. godine je promenilo program i počelo da krivuda, malo levo-desno. To je vremenom, kroz pet-šest godina dovelo do toga da su birači odustali od takve Demokratske stranke", naveo je Živković za Newsmax Balkans.

Printscreen: Newsmax BalkansZoran Živković

Nekadašnji generalni sekretar Socijalističke partije Srbije Zoran Anđelković kaže da za pad rejtinga nekadašnjih vodećih stranaka postoje dva razloga.

"Jasno je da kada u koaliciji imate jednog dominantno jakog partnera, drugi u okviru te liste nemaju takav značaj i toliko prisustvo u javnosti. To je jedan razlog. Drugi razlog mora da se traži i u tome koliko ima pojedinaca u političkim partijama, sem Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića koji su prepoznatljivi kao lideri", rekao je on.

Šta odlikuje jakog lidera?

Naši sagovornici se slažu da je za jaku političku stranku potreban i jak lider.

Zoran Živković upozorava na razliku između lidera i vođe.

"Pravi jak lider, demokratski snažan je neko ko svojim ponašanjem, idejama, pameću, komunikativnošću, hrabrošću vuče svoju stranku napred. Postoje i oni koji su mahom sa desnice, ili ultralevičari, koji u lideru vide vođu koga morate da slušate i kada priča najveće gluposti", ocenio je sagovornik.

Zoran Anđelković kaže da u celom svetu jaki lideri čine svoje partije jačim, kao i da jakih i prepoznatljivih lidera nema u srpskim opozicionim strankama. 

Printscreen: Newsmax BalkansZoran Anđelković

"Opozicione partije, objektivno, nemaju, iako oni misle da imaju, prepoznatljive lidere. Postavlja se pitanje da li su oni prihvaćeni u javnosti. Ili nisu prihvaćeni u javnosti ili ne postoje kao značajni politički subjekti na političkoj sceni. Kada ne postoje lideri tih političkih partija kao značajni politički subjekti, onda ni te političke partije ne postoje", naglasio je Anđelković.

"Ne treba očekivati od studenata da izvrše sve promene"

Posle izbora u deset gradova i opština, u lokalne parlamente ušla je nova politička snaga.

Lista studenata u blokadi nije osvojila vlast ni u jednoj lokalnoj samoupravi, ali je osvojila više glasova nego opozicione stranke na prethodnim izborima.

Živković ukazuje šta im je potrebno za veći uspeh.

"Ono što su do sada uradili je odlično, s tim što ne treba očekivati od njih da izvrše sve promene zato što za to morate da imate klasičnu političku organizaciju i iskusne ljude koji znaju neke stvari koje ne možete da naučite ni na fakultetu ni okolo, nego morate da svojim radom, prisustvom u politici naučite neke stvari, razbijete neke dileme, nađete prava rešenja", naveo je on.

Ko kontroliše studentsku listu?

Sa druge strane, Anđelković kaže da su to ustvari grupe građana koje su iskoristile prepoznatljivost pokreta studenata u blokadi, ali da na narednim republičkim izborima ne mogu mnogo toga da urade, jer sumnja da se plenumi svih fakulteta svih univerziteta mogu dogovoriti oko liste kandidata. 

Foto: Tanjug/Nenad Mihajlović

"Ko kontroliše onda tu listu? Ko kontroliše listu opozicionih odbornika i po tim lokalnim sredinama? Niko. To znači da svako od tih odbornika može da priča šta hoće, da se zalaže za šta hoće i da se međusobno svađaju i raspravljaju, jer ne postoji organ gde se sedne, neki opštinski odbor gde se kaže - 'hajde sad da raspravljamo šta je na dnevnom redu skupštine, pa ćemo se mi zalagati za to i to'", smatra Anđelković.

Do narednih parlamentarnih izbora svi politički činioci imaju vremena da razmisle da li da poslušaju iskusne političare.

Ili da probaju nešto drugo, za šta veruju da će im doneti uspeh.

Komentari (0)