Profesor Slobodan Samardžić: Stvarni politički sukob u Srbiji vodi se između vladajuće stranke i studentskog pokreta

Govoreći o spekulacijama o datumu održavanja vanrednih izbora, profesor Samardžić ističe u emisiji Sinteza da je čitav proces pretvoren u "verbalistiku neizvesnosti" koja zavisi isključivo od kalkulacija predsednika države.

Podseća da je od 2014. godine održano pet parlamentarnih ciklusa, od kojih su četiri bila vanredna, što je dovelo do konstantnog skraćivanja mandata i obesmišljavanja institucija. 

"Najgore za opoziciju je to što je vreme proćerdano bez ikakvih pomaka, bilo u organizacionom smislu, bilo u artikulaciji konkretnih zahteva. Oni nisu uspeli da artikulišu ni sebe same. To je veliki broj partija koje su nastupale kao nekakva zajednička opozicija, a kada izađu na konferenciju za medije, njih je desetoro ili dvanaestoro. Tu nema nikakvog jedinstva ni organizacije", ocenjuje Samardžić.

Dodaje da takvu "haotičnost" ne sme sebi da dozvoli ozbiljna opozicija naspram režima koji je organizovan vojnički i hijerarhijski.

Pouke DOS: Kada pamet pobedi političku ambiciju

Samardžić povlači paralelu sa iskustvom Demokratske opozicije Srbije (DOS) iz 2000. godine, naglašavajući da je tadašnja snaga ležala u pragmatičnom jedinstvu i jasnim ciljevima.

Foto: Milena ĐorđevićProfesor Slobodan Samardžić

Iako je DOS činilo 17 ideološki različitih partija, postojala je jasna struktura i liderstvo koje je vodilo ka uspehu.

"Ta pamet je bila iza političke ambicije, to je situacija kada pamet pobeđuje. Danas imate desetak predsednika stranaka, ali nijednog lidera, i to je ključni problem", ocenjuje profesor.

Smatra da je opozicija danas nedorasla istorijskom zadatku jer nije uspela da stvori čvrstu strukturu koju bi morali da respektuju čak i studenti.

Studentski pokret na "megdanu" sa režimom

Prema Samardžićevom mišljenju, stvarni politički sukob u Srbiji trenutno se vodi isključivo između vladajuće stranke i studentskog pokreta, dok su tradicionalne političke partije svedene na "bočne igrače".

Studenti su uspeli da pokrenu masovnost protiv koje, kako kaže, nema trajne odbrane.

"Vladajuća stranka i studentski pokret su praktično jedine dve političke snage koje se trenutno bore. To je megdan. Opozicione stranke bi htele da pre boja znaju šta dobijaju posle pobede, a tu nema uspeha kada se tako kalkuliše", navodi gost Sinteze.

Foto: Milena ĐorđevićProfesor Slobodan Samardžić

Naš sagovornik ističe da je trenutna netransparentnost studentskog pokreta zapravo njihova prednost, jer ih štiti od represije kojoj bi bili izloženi da su se ranije politički "otkrili".

Evropska unija i politika "pokretnih meta"

Analizirajući odnos Srbije i Evropske unije, Samardžić ukazuje na to da su uslovi Brisela za Srbiju postali "pokretna meta" koja se stalno menja.

Naglašava da je Srbija uvek imala neki "prethodni uslov" koji je bio jači od svih standardnih parametara, od izručenja optuženika do pitanja Kosova.

"Evropska unija nije sposobna da bilo koga primi već 13 godina. Prema Zapadnom Balkanu ona ima ulogu da ga drži 'podgrejanog' kako ne bi prešao na drugu stranu", objašnjava profesor. 

Stava je da je zajednička spoljna i bezbednosna politika EU praktično nepostojeća i da je insistiranje na usaglašavanju Srbije sa takvom politikom "komično".

Greška rektora u Briselu

Samardžić se posebno osvrnuo na nedavni odlazak rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića u Brisel na razgovor sa evropskom komesarkom Martom Kos, ocenjujući to kao grešku usled nedostatka političkog iskustva.

"Nije trebalo da se vidi sa Martom Kos, već sa komesarom za obrazovanje Evropske komisije. To je bio njegov resor gde je mogao da se požali na probleme u obrazovnom procesu i represiju na univerzitetu. Marta Kos je komesarka za proširenje, što je par ekselans političko pitanje. Njen resor su Vlada i Vučić, i tu rektor nema šta da traži sem da ona njega pohvali, a vlast kritikuje", zaključuje Samardžić. 

Komentari (0)