(FOTO) Na današnji dan ubijen Zoran Đinđić: Politička pozadina ubistva premijera do danas nije otkrivena

Đinđić je 12. marta 2003. godine upucan na stepeništu ispred Vlade Srbije dok je dolazio na posao. 

Napadači su pucali iz snajpera, iz zgrade u Ulici admirala Geprata 14. Đinđić je pogođen sa dva hica. Njegov telohranitelj Milan Veruović takođe je ranjen, u bešiku, i nalazio se van životne opasnosti.

Sve se odigralo oko 12.30 časova, a Đinđić je vrlo brzo prevezen u Urgentni centar.

Foto: Srđan Ilić

Operisao ga je kardiohirurg Miljko Ristić, koji je prošle godine za Danas ispričao da je oružje kojim je Đinđić pogođen imalo veliku razornu moć.

"Za razliku od takozvanih 'običnih', ovaj (metak) ne pravi samo oštećenja tkiva na svojoj putanji kroz organizam, već i bočno od svoje putanje jer pravi razorni pritisak na okolna tkiva. Bočno na putu, između ostalog, povređena je jetra tim pritiskom", objasnio je tada Ristić.

Oko sat vremena nakon što je upucan, tadašnji premijer Srbije preminuo je na operacionom stolu.

Tadašnja predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić proglasila je vanredno stanje, a Vlada Srbije trodnevnu žalost. Otkazane su sve sportske i kulturne manifestacije.

Zoran Đinđić sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu tri dana kasnije, uz najviše vojne počasti. 

Sahrani je prisustvovalo više stotina hiljada ljudi, a izjave saučešća stizale su iz celog sveta.

U danu kada je Đinđić sahranjen, više osoba je uhapšeno u okviru akcije pronalaženja počinilaca i naručitelja njegovog ubistva. Ali, potraga za osumnjičenima i hapšenja su nastavljena i narednih meseci, pa i godina.

Samo tokom vanrednog stanja, koje je trajalo do 22. aprila 2003. godine, u akciji „Sablja“ je uhapšeno više od 11.000 osoba.

Optužnica protiv 44 osobe za učešće u organizovanju ubistva podignuta je u avgustu te godine, a 22. decembra je počelo i suđenje.

Okružni sud u Beogradu je 23. maja 2007. godine proglasio krivim optužene koji su osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.

Organizator ubistva, nekadašnji komandant jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek, i njegov zamenik i neposredni izvršilac ubistva Zvezdan Jovanović, osuđeni su na maksimalne kazne od po 40 godina zatvora.

Foto: AP/Darko Vojinović

"Doktor Zoran Đinđić ubijen je u vreme nakon demokratskih promena u Srbiji, kada je većina građana ove zemlje verovala da je u Srbiji došlo vreme kada se Srbija može promeniti. Neću govoriti o tome koliko nam je bilo teško da postupamo u ovom krivičnom postupku. Mislim da je najteže od svega saznanje da živimo u zemlji u kojoj predsednika Vlade, kao predstavnika državnog organa jedne zemlje, može ubiti organizovana kriminalna, neprijateljska, organizacija, i to u dvorištu zgrade Vlade, radi ostvarenja svojih kriminalno-političkih interesa. U konkretnom slučaju, to nije bilo obično ubistvo. Radi se o krivičnom delu koje je upereno protiv države", rekla je predsedavajuća Sudskog veća Nata Mesarović čitajući obrazloženje presude, preneo je Insajder.

Međutim, iako je doneta presuda za direktne izvršioce atentata, do danas nije otkrivena politička pozadina ubistva.

Zoran Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. godine u Bosanskom Šamcu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a filozofiju je doktorirao 1979. godine na nemačkom univerzitetu u Konstancu, gde mu je mentor bio jedan od najuglednijih svetskih filozofa Jirgen Habermas.

Još kao student bio je politički aktivan, pokazuju podaci Vlade Srbije. Đinđić je tih dana aktivno učestvovao u opoziciji za vreme Titove Jugoslavije, a zbog pokušaja da osnuje autonomnu studentsku organizaciju saliderima studenata iz Zagreba i Ljubljane osuđen je na godinu dana zatvora.

Nakon studija, jedno vreme je predavao filozofiju na Univerzitetu u Novom Sadu, da bi krajem 1989. godine učestvovao u obnavljanju Demokratske stranke. Pet godina kasnije postao je predsednik te stranke. Na istu funkciju biran je još dva puta.

Foto: Srđan Ilić

Gradonačelnik Beograda postao je 1997. godine, a za premijera Srbije izabran je 25. januara 2001. nakon pobede koalicije Demokratska opozicija Srbije (DOS) na parlamentarnim izborima održanim u decembru 2000. godine.

Kako je navedeno na sajtu Fondacije dr Zoran Đinđić, autor je knjiga "Subjektivnost i nasilje", "Jesen dijalektike", "Jugoslavija kao nedovršena država". Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa "Theoria", glasila Filozofskog društva Srbije.

U trenutku atentata imao je 50 godina.

Komentari (0)