(FOTO) Laureat NIN-ove nagrade za Newsmax Balkans: Pogled unazad može nam pomoći da kvalitetnije gledamo unapred

Nakon proglašenja pobednika 72. NIN-ove nagrade na svečanosti u Kolarčevoj zadužbini, Tuševljaković je u obraćanju prisutnima istakao da veću čast pisac u ovoj zemlji ne može da dobije u književnom smislu.

Istakao je da se oseća srećno, ali i da je i dalje "u šoku".

"Kad pišete roman mnogo toga je neizvesno - da li će sve ispasti kako treba, ne možete ni sa sigurnošću znati da li će čitalac čitati vaše delo, da li će ono uspeti da dopre do njega na način na koji ste zamislili. Ipak, uvek se nadate da će ostaviti što dublji trag. Velika je čast naći se na spisku dobitnika NIN-ove nagrade", naglasio je pisac. 

"Kolektivno smo opterećni prošlošću"

Roman "Karota" je višeslojna drama pojedinca, adaptacija mita o Edipu, ali i psihološki roman o ličnoj i kolektivnoj drami devedesetih na našem području.

Priča prati Davora, od detinjstva u Zadru gde je dočekao rat, do života u Beogradu, u kojem je njegov novi život obeležen mutnim sećanjem na nekadašnje drugov i raznim neizgovorenim pitanjima koja tinjaju ispod površine.

Odgovore na njih potražiće kada sa devojkom Ninom bude krenuo u rodni grad, u susret svojoj prošlosti.

Foto: Milena Đorđević

Pisac je za ovaj roman rekao da je najličniji, te je stoga napomenuo da mu nije bilo lako da ga napiše.

Naveo je da ga je, između ostalog, proganjala tema intimnog povratka u prošlost.

"Kada sam završio delo, pomešale su se dve emocije - olakšanje, ali i umor. Osećao sam se kao nakon nekog ispita, kada vam je najlakše da legnete i spavate. Svako iskiustvo je jedinstveno, ali iskustvo koje ima glavni junak romana je na neki način iskustvo koje nose mnogi ljudi. Hteo sam da uspostavim dijalog sa čitaocima o tome", rekao je autor. 

Tuševljaković je za Newsmax Balkans ispričao koliko je teško pogledati u lice prošlosti, ali i koliko je važno suočiti se sa njom.

Foto: Milena Đorđević

"Teško je suočiti se sprošlošću, ali je važno jer nam pogled unazad može pomoći da gledamo kvalitetnije unapred. Kolektivno smo opterećni prošlošću, ne možemo pobeći od nje i onda ne treba da bežimo nego da vidimo šta korisno od nje možemo da izvučemo. To je težak zadatak za svakog od nas, a knjiga je moj pokušaj da sa samim sobom neke stvari proverim i rešim, a istovremeno napišem i neku priču", pojasnio je autor "Karote" u razgovoru za naš portal.

"Pisanje je za mene fiziološka potreba"

Govoreći o tome koliko dugo je radio na knjizi, kao i o inspiraciji za naslov, dobitnik NIN-ove nagrade je istakao da je knjiga nastajala duže od dve godine, a naslov veoma brzo.

"Naslov je nastao vrlo rano. Karota je nadimak jednog od likova romana i imao sam taj lik u glavi, njegove fizičke osobine su nametnule taj nadimak. Knjiga je nastajala dve i nešto godine. Imao sam pauze kada nisam ni gledao tekst, ali na kraju sam uspeo da zaokružim tu priču kako sam želeo", ukazao je Tuševljaković.

Iako je teško doživljaj pisanja svesti na jednu rečenicu, autor ga je uporedio sa potrebom.

"Pisanje je za mene fiziološka potreba", naglasio je on. 

"Pisac potvrdio svoj talenat"

Odluku o 72. laureatu NIN-ove nagrade doneo je žiri u čijem su sastavu Aleksandar Jerkov (predsednik), Adrijana Marčetić, Jelena Mladenović, Vladimir Gvozden i Mladen Vesković, birajući između šest romana u najužem izboru.

Žiri se, kako je istakao predsednik žirija Aleksandar Jerkov namučio, ali je odluku doneo jednoglasno.

"Roman govori o mladom čoveku koji je pod teškom traumom napustio Zadar i koji ima muka da se kroz svoju istoriju, ali i istoriju uopšte seti kako se to dogodilo", naveo je Jerkov.

Foto: Milena Đorđević

Andrijana Marčetić rekla je da je roman vrlo zanimljiv, a Mladen Vesković da je Tuševljaković potvrdio svoj talenat ovim delom.

"On je otelotvorio temu koja je mnogo puta poslednjih desetak godina tematizovana, ali je Tuševljaković priču o odrastanju, pojedinačnim traumama, građanskom ratu stavio u nekoliko konteksta koji proizilaze od mita, pojedinačne traume, kolektivne priče koja nadilazi dnevnu i predstavlja lep iskorak u temi koja je mnogo puta korišćena, ali ne na ovakakav način", ukazao je Marčetić.

Mladenović je istakla da je bilo zadovoljstvo čitati i razgovarati o nagrađenom romanu, dok je, kako je navela, lepši deo žiriranja bio što je imala priliku da u tom svojstvu prati romansku produkciju.

Prema njenim rečima, članovi žirija su se poprilično usalglasili kada su u pitanju književne vrednosti nagrađenog romana, dok i ostali naslovi u užem izboru, ali i neki koji nisu ušli širi izbor, "sadrže književne vrednosti o kojima je važno govoriti".

Gvozden je rekao da su se u najužem izboru opredelili za imena koji uspevaju da pronađu kniževni govor o različtim temama.

Dobitnik i brojnih nagrada za književnost

Darko Tuševljaković je rođen 1978. u Zenici u Bosni i Hercegovini.

Prvu priču objavio 2002. godine u regionalnoj antologiji priređenoj u saradnji s Uneskom i od tada objavljuje kraću i dužu prozu u raznim časopisima i antologijama u zemlji i regionu.

Godine 2004. dobio je nagradu "Lazar Komarčić" za najbolju novelu. Dosad je objavio tri zbirke priča (Ljudske vibracije, Naknadne istine, Hangar za snove), kao i četiri romana (Senka naše želje, Jaz, Jegermajster, Uzvišenost).

Foto: Milena Đorđević

Dela su mu se našla u užim i najužim izborima za relevantne književne nagrade u zemlji i regionu.

Za roman "Jaz" dobio je 2017. godine Evropsku nagradu za književnost, a 2023. je za zbirku priča "Hangar za snove" dobio Andrićevu nagradu.

"Karota" je njegov peti roman.

Dela su mu dosad prevedena na osam evropskih jezika. Živi u Beogradu i radi kao urednik i prevodilac.

Komentari (0)