Legat turbulentne istorije: Petar Lubarda nije voleo da ga zovu apstraktnim slikarom

Kustos Legata Petra Lubarde Dina Pavić rekla je za Newsmax Balkans da je cenjeni umetnik 1968. godine kontaktirao Grad u vezi sa zaostavštinom, da je njegova želja ubrzo nakon smrti ispunjena, ali je nažalost došlo do problema i višedecenijskog zatvaranja tadašnje galerije današnjeg legata tokom koje su njegova dela “iznošena” iz kuće u kojoj je živeo sa suprugom Verom.

On je govorio da je nacrtao ukupno oko 500 slika i nije dozvoljavao da ga nazivaju apstraktnim umetnikom, čak je sa jedne izložbe povukao dela jer je u nazivu postojala reč apstraktno, navela je Pavić.

Ugovorom o poklonu iz 1974. između Grada Beograda i udovice Petra Lubarde Vere, sprovedena je njegova želja vrlo brzo nakon smrti, a Muzej savremene umetnosti je bio zadužen da se stara o delima Petra Lubarde.

Foto: Arhiv Legata Petra Lubarde

Prema rečima Dine Pavić, muzej nije dobio adekvatnu novčanu nadoknadu, Grad je trebalo da finansira rad tadašnje galerije na Dedinju u kući u kojoj su Lubarde živele, pa je raskinut ugovor između muzeja i Grada, koji je 1984. zatvorio legat galeriju, a očigledno je postojao sukob između umetnikove supruge Vere i Grada. Legat je tek 30 godina kasnije odnosno u decembru 2014. otvoren za posetioce posle složene rekonstrukcije i sanacije.

Vera Lubarda je tokom devedesetih i početkom 2000-tih godina živela u teškoj materjalnoj situaciji i najverovatnije, prema rečima Pavić, otuđivala slike, a u dva navrata je prijavljivala policiji upade u kuću.

Foto: Arhiv Legata Petra Lubarde

“Verovatno početkom 2000-tih najviše je nestalo slika kad su privatni kolekcionari koristili njen nezavidan položaj i dolazili do slika. Ona je, inače, sve vreme kontinuirano slala Gradu podsećanja da su u kući vredna dela Petra Lubarde i da kulturni život pati jer nisu izložena, ali nije nailazila na odgovor”, navela je Pavić.

Vera Lubarda je umrla 2008. godine u dubokoj starosti, a komisija za popis je ušla u kuću nekoliko meseci kasnije i zatekla zaostavštinu cenjenog slikara u izuzetno lošem stanju. Tim za konzervaciju je uspeo da sanira gotovo sve što je zatečeno, sem jedne slike koja je 80 odsto uništena.

Pavić je rekla da se tokom sledeće godine planira publikovanje monografije o obimnom istorijatu i likovnoj zbirci legata.

"Tako ćemo publikovati reprodukcije onih radova koji se danas vode kao nestali, a koje je svojevremeno Muzej savremene umetnosti fotografisao po preuzimanju legata 1974. godine", dodala je kustos.

Foto: Arhiv Legata Petra Lubarde

Mnogi muzeji u Srbiji i okruženju imaju Lubardine radove kao i privatni kolekcionari. Prema rečima Pavić, zbirka u legatu broji oko 200 radova, jer su dobijanjem kuće zatečeni i oni koje umetnik nije stavio u ugovor sa Gradom.

Kako je navela, njegova slika "S Pavlove strane" je ranije bila u privatnoj kolekciji u Sloveniji, pa su je otkupili beogradski kolekcionari, a “Fantastičnu zver” koja je bila u Sao Paolu otkupio je Mark Barbezat u Francuskoj, najverovatnije posle izložbe u Parizu 1965. Pre nekoliko godina naslednici su je prodali privatnim kolekcionarima.

Foto: Arhiv Legata Petra Lubarde

Lubarda je uz Nadeždu Petrović, Savu Šumanovića i Lazara Lazarevića verovatno najskuplji slikar na umetničkom tržištu.

Posetiocima legata najinetresantnija su priznanja i kuća na Dedinju, a oduševljenje posetilaca, kako kaže naša sagovornica, kreće od prizemlja čim se ugleda slika “Čovek i zveri”. Naglašava da je reč je o mestu van centra grada u koje posetioci dolaze s namerom i interesovanje je uvek veliko.

Foto: Arhiv Legata Petra Lubarde

Inače, Petar Lubarda je došao u Beograd 1926. na studiranje kod Bete Vukanović i Ilije Šobajica, a slikao je od detinjstva. Prve boje poklonio mu je otac.

Prvu samostalnu izložbu imao je kao maturant gimnazije u Nikšiću pošto je njegova tadašnja nastavnica primetila njegov talenat.  Prvu nagradu Grand Prix dobio je u Parizu 1937. godine, a najznačajniji period su mu bile pedesete godine prošlog veka. 

Foto: Arhiv Legata Petra Lubarde

U legatu u Beogradu najstariji je rad iz 1942, a njegova čuvena izložba u Beogradu održana je 1951. godine. Kuću u Iličićevoj ulici na Dedinju u kojoj je današnji legat Lubarde su dobile na korišćenje 1959. godine.

"Sugrađani koji su došli na otvaranje su pričali da su Petar i Vera u vilu prešli preko noći. Tito je očekivao važnu delegaciju iz inostranstva koja je želela da poseti Lubardu i bilo je neprijatno da ih dovedu u njihov mali stan. Oni su premešteni u vilu i postojale su priča da su prosipali boje po hodniku da bi delovalo da već dugo tu žive i rade", navela je Dina Pavić.

Foto: Arhiv Legata Petra Lubarde/J.Marić

Petar je bio moćan stvaralac i slab na suprugu

Dina Pavić je rekla da Lubarda bio posvećen Veri i da je postojanje današnjeg legata sprovođenje i njene želje.

"Ona je bila studentiknja kad su se upoznali, 16 godina mlađa od njega. Na fotografijama se vidi njihova ljubav koja se i pored turbulentnih godina nastavila do njegove smrti", navela je Pavić i dodala da legat rado obilaze i Petrovi rođaci odnosno deca njegove sestre Vjere i brata Đure koji žive u inostranstvu.

Komentari (0)