Rotacija Zemlje se ubrzava, neki dani će ovog leta biti malo kraći

Naučnici navode da će se 10. jula, 22. jula i 5. avgusta 2025. godine Zemlja okretati malo brže, zbog čega će ti dani biti kraći za oko 1,3 do 1,6 milisekundi, prenosi CNN.

Istraživači Međunarodne službe za rotaciju Zemlje i referentne sisteme (IERS), uz podršku institucija poput Skripsovog instituta za okeanografiju, identifikovali su položaj Meseca kao ključni pokretač ove privremene promene.

PROČITAJTE JOŠ

MAGAZIN

Retka marsovska stena prodata za 5,3 miliona dolara

Najveći pojedinačni komad stene sa Marsa, do sada pronađene na Zemlji, prodat je na aukciji "Sotbija" za skoro 5,3 miliona američkih dolara anonimnom ponuđaču.

21:04Pre 136 d18.07.2025.

Autor

MAGAZIN

Naučnici otkrili spajanje dve crne rupe u svemiru: Okreću se oko 400.000 puta brže od Zemlje

Britanski naučnici otkrili su gravitacione talase u prostorno-vremenskom kontinuumu koji su nastali usled sudara i spajanja dve crne rupe.

07:38Pre 139 d15.07.2025.

Autor

Kako su naveli, 10. jul je bio najkraći dan u godini do sada, trajao je 1,36 milisekundi manje od 24 sata.

Dužina dana je, navodi se, vreme potrebno planeti da se okrene oko svoje ose - u proseku 24 sata ili 86.400 sekundi, ali u stvarnosti, svaka rotacija je pomalo nepravilna zbog različitih faktora, kao što su gravitaciona sila Meseca, sezonske promene u atmosferi i uticaj Zemljinog jezgra.

Kao rezultat toga, puna rotacija obično traje nešto manje ili nešto više od 86.400 sekundi - razlika od samo nekoliko milisekundi koja nema nikakav očigledan uticaj na svakodnevni život.

Ipak, ova odstupanja mogu, dugoročno gledano, da utiču na računare, satelite i telekomunikacije, zbog čega se čak i najmanja vremenska odstupanja prate pomoću atomskih satova, koji su uvedeni 1955. godine.

Najkraći dan bio 5. jula 2024. 

Prošle godine, 5. jula 2024. godine, Zemlja je doživela najkraći dan ikada zabeležen od pojave atomskog sata pre 65 godina, sa 1,66 milisekundi manje od 24 sata.

"Od 1972. godine imamo trend nešto bržih dana. Ali postoje fluktuacije. To je zapravo kao da pratite berzu. Postoje dugoročni trendovi, a zatim postoje vrhovi i padovi", izjavio je Dankan Egnju sa Skrips instituta za okeanografiju i istraživač geofizičar na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu.

Foto: AP/NASA/SDO

Nakon decenija relativno spore rotacije, 1972. godine je Zemljina rotacija akumulirala takvo kašnjenje u odnosu na atomsko vreme da je Međunarodna služba za Zemljinu rotaciju i referentne sisteme (IRS) naložila dodavanje "prestupne sekunde" UTC, što je slično prestupnoj godini, koja dodaje dodatni dan februaru svake četiri godine kako bi se objasnila razlika između gregorijanskog kalendara i vremena potrebnog Zemlji da završi jednu orbitu oko Sunca.

Od te godine ukupno 27 prestupnih sekundi je dodato UTC, ali se stopa dodavanja sve više usporavala zbog ubrzanja Zemlje - devet prestupnih sekundi je dodato tokom 1970-ih, dok nijedna nova prestupna sekunda nije dodata od 2016. godine.

Prema rečima Egnjua najkraće promene u Zemljinoj rotaciji dolaze od Meseca i plime i oseke, koji uzrokuju da se ona uspori kada je satelit iznad ekvatora, a brže kada je na većim ili nižim visinama.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)