(VIDEO) Ne ignorišite šta vam koža govori: Ono što nanosite na lice, može da ostavi posledice

O tome kako da prepoznamo kvalitetnu kozmetiku, kako prepoznati opasne sastojke, kad je sunčanje korisno, a kad štetno i ko brže stari - muškarci ili žene, u emisiji Tražim reč govorile su specijalistkinja dermatovenerologije, estetske i laserske medicine dr Jasmina Kozarev,  zatim Olgica Samoilović, pokretač prirodne kozmetičke linije "Hedera Vita" i edukatorka za trajnu šminku Nina Mišković.

Kožu treba da čuvamo 365 dana u godini, ne samo sezonski, rekla je dr Kozarev, podsećajući da pregledi tela i mladeža treba da se obavljaju nakon izlaganja suncu.

"Trideset četiri godine sam u privatnoj praksi, rezultat su generacije istih porodica koje dolaze kod mene, to je najlepši deo mog posla. Drugi najlepši deo je što sam uspela da kod mojih pacijenata stvorim engram da o koži vode računa sve vreme, ne samo u periodu sunčanja", kaže naša sagovornica.

Zabrana solarijuma za mlađe od 18 godina

Osvrnuvši se na sve veću edukovanost građana, dr Kozarev podseća da su promene ipak spore.

"Jedan od rezultata te akcije edukacije je zabrana odlaska u solarijum za decu mlađu od 18 godina. To je bilo strašno važno zbog povećanja broja tumora kože koji su vezani za UV zračenje u mlađoj populaciji", podseća ona.

Govoreći o zaštiti od sunca, upozorava da UV filteri ne znače potpunu sigurnost. 

"Primena UV filtera zapravo samo produžava trenutak kada vi primećujete crvenilo na koži. Oštećenje kože nastaje uvek mnogo ranije. Svetska statistika je pokazala da recimo u SAD linearno raste broj proizvoda koji se koriste za fotozaštitu, kao i broj obolelih od karcinoma kože. Ništa nije stoprocentna zaštita", upozorava.

Upotreba trajne šminke

Doktorka se osvrnula i na upotrebu trajne šminke i značaja edukacije.

"To da su organske boje za trajnu šminku bezbedne – ne stoji, jer svaka supstanca može da napravi bilo koju vrstu kontaktne alergije. Kada imate osobu koja je recimo svesna da je bila sklona urtikariji, odnosno koprivnjači, ili nekom atopijskom dermatitisu, uvek treba sa nekom predostrožnošću razmišljati o takvim procedurama. Međutim, ono što mi znamo, to je da boja ne mora da ostane dugo u koži, ali ona će se uvek naći u limfom čvoru, limfotoku", upozorava dr Kozarev.

Printscreen: Newsmax Balkans

Dodaje da se "dugi niz godina" bavi uklanjanjem tetovaža i trajne šminke. 

"Imali smo, ne veliki broj broj slučajeva, ali i pacijente kojima smo magnetnom rezonancom u limfnom čvoru otkrili tetovažnu boju, ona više nije bila prisutna u obrvama", naglasila je.

Kozarev ističe da su čak i prirodni sastojci, poput lavande, potencijalno opasni ako se koriste neadekvatno. 

"Svaka organska boja može da napravi fotosenzibilnost, i čak i prisustvo lavande u preparatu koji je za negu kože može da napravi fototoksičnu reakciju, i to mora da se izdeklariše na preparatu", navodi doktorka.

PIF - lična karta kozmetičkih preparata

Pritom, svaki kozmetički proizvod mora da ima svoju ličnu kartu koja se zove PIF.

"Zaista se zalažem da svi koji su proizvođači dermokozmetike imaju taj svoj PIF izložen na sajtu, da se vidi sastav proizvoda i šta je ono što možda može da napravi problem", istakla je sagovornica.

Upozorava i na štetne hemikalije i navodi da u sadržaju preparata postoje supstance - više od 150 njih -  koje mogu da oštete naš endokrini sistem. 

Parabeni su samo vrh ledenog brega, apeluje Kozarev.

Sunce nije samo neprijatelj - ima i benefita

Ipak, sunce nije samo neprijatelj i ne možemo a da ne govorimo o benefitima. Kratkotrajno izlaganje UV zracima, tvrdi dr Kozarev, može imati i snažne pozitivne efekte. 

"Koža je endokrini organ. Nakon kratkotrajnog osunčavanja vi imate ekstremnu produkciju kalcitriola - to je provitamin D3, imate ogromnu količinu steroidnih hormona. Rađene su velike studije koje su potvrdile da žene koje se dve nedelje izlažu umerenim UV zracima imaju veću količinu Anti-Milerovog hormona koji je zadužen za ovulaciju, ali i veću aktivnost germinativne ćelije jajnika", ističe doktorka. 

Osim toga, ne sme se zaboraviti da postoji osovina između kože, mozga i perifernih organa, to se sve pokreće, i mi lučimo ogromnu količinu endorfina, srećni smo i zadovoljni što smo na suncu.

Zdrav život, pravilna ishrana i nega kože

Prava zaštita kože, kaže, dolazi iz balansa: zdrav životni stil, pravilna ishrana i odgovarajuća nega.

"Treba da jedemo odgovarajuće namirice koje sadrže antioksidanse, koji su sami po sebi protektori. Te namirnice su kupine, borovnice, crveni paradajz, crvena paprika, sve ono što ima tamno crvenu boju, to su antioksidansi. Malo crne čokolade, pola sata pre izlaska na sunce i imate dobru zaštitu naredna dva sata. Dakle, razmišljajte o telu, o metabolizmu", savetuje dr Kozarev.

Ko brže stari - muškarci ili žene?

Na pitanje ko brže stari, muškarci ili žene, odgovara da je sve stvar hormona, ali i navika.

"Muškarci se uvek manje neguju nego žene, tako da je i količina zaštitnih aparata kod njih daleko manja", ukazuje sagovornica. 

Ono što je interesantno jeste da su muškarci leti agresivniji nego zimi, a takođe ta količina hormona steroida koji se luči u koži direktno deluje i na pankreas, te je količina insulina veća, a samim tim je i količina mišićne mase kod muškarca relativno veća tokom leta. 

Industrija agresivno targetira devojčice

Poseban izazov predstavlja sve mlađa populacija, koju kozmetička industrija agresivno targetira.

"Devojčice od 15 godina prosečno koriste 14 kozmetičkih proizvoda i kupuju u velikim kozmetičkim lancima prema tome kako izgleda pakovanje i kakva je boja i ko je od influensera šta preporučio", navodi doktorka.

Roditelji, kaže, često nemaju dovoljno uticaja. "Čak i roditelji, majke koje su svesne značaja i zdravlja kože nemaju mnogo uticaja na takvu decu. Majke dovode na preventivne preglede, što je vrlo interesantno", ističe. 

U nekim slučajevima, poput autoimunih bolesti koje izazivaju gubitak kose ili obrva, estetski tretmani mogu pomoći deci u socijalnoj integraciji. Ali, masovno uvođenje hemijskih intervencija kod dece doktorka ne podržava.

"Neka granica za estetski tretman je 12 godina. Na primer, epilaciju preporučujemo da rade od 12. godine. Bez obzira da li postoji hormonskih uticaja na maljavost", naglašava.

Misija lekara - prenos znanja i edukacija

Prema njenim rečima, jedna od misija lekara je da prenose znanje dalje.

"Drugo – da rade na edukaciji opšte populacije, i to je moja životna misija", kaže Kozarev i apeluje na odgovornost: "Moramo da formiramo deci svest, ali ne tako da ih bude strah, nego da budu svesni šta su pojeli, šta su namazali, šta su obukli." 

Kada deca uspeju da steknu informacije preko društvenih mreža ili drugih izvora, tada su roditelji već zakasnili.

Preporučuje proveru tipa kože. "Nekada smo pričali o tome da postoje tri tipa kože. Danas, po nekoj lepoj kvalifikaciji koja uključuje sklonost osetljivosti, pigmentaciji itd, govorimo o 16 tipova kože. Postoji čeker na internetu gde možete proveriti koji ste tip kože", ukazuje ona. 

Samopregled mladeža

Tokom života, postoje različiti trendovi koji vas zapljuskuju, ali svest o zdravlju mora biti konstantan trend.

"U medijima imamo opisane slučajeve pacijenata koji su stradali od neke estetske intervencije, namerno koristim taj izraz - stradali. Neki od njih su bili naši pacijenti, skrenuli smo im pažnju da neke intervencije nisu za njih", jasno naglašava doktorka. 

Samopregled mladeža je takođe ključan, ekstremno važan. "Ono na šta treba da obratimo pažnju je brzina rasta, promena boje, ivice, pojava crvenila, promena strukture na samom mladežu, eventualno krvarenje, svrab i pojava novih promena koje prethodno nisu bile tu", ističe dr Kozarev.

Najbolji period za pregled je nakon letnje sezone i mora uključiti video dermoskopiju. 

"To je sistem digitalnog snimka koji u isto vreme radi poređenje sa bazom podataka, veštačkom inteligencijom - koji mečuje moje oko i oko softvera", objašnjava.

Upozorava i na nepravilno tretiranje opekotina. "Ako ste dobili opekotine u smislu formiranja plika, ne probijajte plik, on je sterilan. Ako ga probijete, imate veću šansu da se ta površina inficira", ističe sagovornica.

Apel - gledajte svoju genetsku lepotu

Doktorka Kozarev na kraju razgovora ima snažan apel za sve koji smatraju da nešto treba da "dorade" ili nečim nisu zadovoljni. 

"Svest da sebi ne naškodite mora biti prva. Morate sebe da poznajete i da ne nasedate na razne talase influensera. Gledajte svoju genetsku lepotu i nemojte menjati suštinu bića koje jeste", poručila je naša sagovornica.

Pogledajte ceo razgovor u emisiji Tražim reč:

Komentari (0)