Žene pioniri tehnologije i programiranja

Od razvoja softvera za letove na Mesec, do novih načina za komponovanje muzike, žene su dale izuzetno veliki doprinos razvoju digitalnog sveta kakvog danas poznajemo, interneta, programiranja i nauke u celini

Tokom razvoja svemirskog programa Apollo za odlazak prvih astronauta na Mesec šezdesetih godina, američka svemirska agencija NASA angažovala je šest žena koje su bile matematičarke i programerke, te koje su bile ključne za proračune za letove raketa i celokupnu misiju.

U ovoj grupi nalazile su se matematičarke i inženjerke poput Ketrin Džonson, Doroti Von, Meri Džekson, Kristin Darden, Eni Isli i Margaret Hamilton.

Ove naučnice radile su na izračunavanju putanja letelica, analiziranju aero-dinamičkih podataka i razvoju softvera koji je upravljao svemirskim letovima. Posebno je značajan doprinos Margaret Hamilton, koja je vodila tim programera koji je razvio softver za navigacioni računar svemirske letelice Apollo (AGC Computer).

Foto: Envato

Taj softver je bio ključan tokom prve misije 1969. godine, kada su astronauti sleteli na Mesec. Ketrin Džonson bila je poznata po preciznim matematičkim proračunima orbita i trajektorija, dok su Doroti Von i Meri Džekson radile na razvoju ranih računarskih metoda i analiza.

Njihov rad dugo nije bio poznat široj javnosti, jer su u to vreme žene često ostajale u senci velikih tehnoloških projekata. Ipak, danas se njihov doprinos smatra ključnim za uspeh američkog svemirskog programa i razvoj moderne aeronautike i računarske tehnologije.

Meri Kumbs: Zaboravljena pionirka modernog računarstva

Meri Kumbs je upamćena kao jedna od pionirki modernog računarstva, i kao prva žena koja je radila kao komercijalni programer. Njena karijera započela je u vreme kada su računari bili ogromne, složene mašine koje su tek počinjale da menjaju način na koji kompanije obrađuju podatke i organizuju poslovanje.

Kumbs je radila u britanskoj kompaniji J. Lyons and Company, poznatoj po razvoju jednog od prvih računara namenjenih poslovnoj upotrebi. Reč je o računaru LEO koji je razvijen početkom pedesetih godina prošlog veka kako bi pomogao kompaniji da automatizuje složene poslovne procese poput obračuna plata, planiranja proizvodnje i upravljanja distribucijom proizvoda.

Foto: Envato

U vreme kada je LEO nastajao, zanimanje programera praktično nije postojalo u modernom smislu te reči. Programeri su morali da razumeju način na koji mašina funkcioniše na veoma osnovnom nivou i da pišu precizne nizove instrukcija koje će računar izvršavati.

Meri Kumbs je u kompaniji u početku radila administrativne poslove, ali je ubrzo prešla u tim koji je radio na programiranju LEO kompjutera. Njena sposobnost logičkog razmišljanja i razumevanja matematičkih problema omogućila joj je da učestvuje u razvoju programa koji su pretvarali poslovne operacije kompanije u niz instrukcija koje računar može da obradi.

U praksi to je značilo da su programeri morali detaljno da analiziraju poslovne procese i zatim ih pretvore u algoritme koji su se unosili u računar pomoću bušenih kartica i drugih ranih metoda unosa podataka. Iako njen rad dugo nije bio poznat široj javnosti, Meri Kumbs se danas smatra jednom od najvažnijih ličnosti u istoriji informatike, kao i razvoju programiranja.

Njena uloga pokazuje koliko su pioniri tog vremena morali da eksperimentišu, te da stvaraju potpuno nove metode rada sa računarima, nešto što današnji IT stručnjaci doživljavaju kao svakodnevnicu u svom radu.

Lori Spiger: Prva kompozitorka digitalne muzike

Lori Spigel je američka kompozitorka i pionirka kompjuterske muzike koja je još 1986. godine razvila softver "Music Mouse", jedan od prvih softverskih instrumenata za stvaranje muzike na (tada retkim i skupim) personalnim računarima.

Program je prvobitno bio namenjen samo Macintosh, Atari i Amiga kompjuterima, i predstavljao je potpuno novi način komponovanja uz pomoć računara.

"Music Mouse" je bio zamišljen kao 'inteligentni kompjuterski instrument', jer u sebi ima ugrađenu bazu podataka o muzičkim skalama, akordima i harmonijskim pravilima.

Foto: Envato

Zahvaljujući tome, korisnik nije morao da bira svaku pojedinačnu notu, već je mogao da se fokusira na same muzičke ideje, ritam i kompoziciju.

Program je takođe automatski ograničavao note na određene skale i harmonije, pa je bilo moguće improvizovati muziku jednostavnim pomeranjem miša po ekranu. Spigel je uz pomoć ovog programa komponovala nekoliko dela i albuma, uključujući "Cavis muris&" (1986), "Three Sonic Spaces" (1989) i "Sound Zones" (1990).

Ovaj softver je i četiri decenije kasnije veoma popularan među eksperimentalnim muzičarima i kompozitorima elektronske muzike.

Originalna verzija "Music Mouse" je bila razvijena za stare operativne sisteme, ali je početkom ove godine ponovo objavljena nova i moderna verzija u saradnji sa poznatom kompanijom u svetu profesionalne opreme za muzičare "Eventide", koja radi na savremenim operativnim sistemima i digitalnim audio radnim stanicama (DAW).

Komentari (0)