NASA kreće u istraživanje Titana

Nakon niza godina razvoja i testiranja, NASA je pre mesec dana konačno započela ključnu fazu sklapanja i integracije letelice koja će biti lansirana 2028. godine pomoću rakete Space X 'Falcon Heavy', a očekuje se da stigne u orbitu Saturna sredinom 2030-ih, najverovatnije 2034. godine.

Dragonfly sonda je specijalno dizajnirana kao autonomni helikopter sa rotorom, odnosno, dron sa osam rotora raspoređenih u četiri para, koji omogućavaju vertikalno poletanje i sletanje, kao i stabilan let u atmosferi Titana.

Sam mesec Titan je posebno pogodan za testiranje ovakvog tipa letelice, jer njegova gusta atmosfera i relativno slaba gravitacija omogućavaju daleko lakši let nego na Zemlji, što znači da će Dragonfly moći da prelazi znatno veće udaljenosti, uz relativno malu potrošnju energije.

Foto: AP/John Raoux

Letelica je veličine manjeg automobila i dizajnirana je da tokom misije izvrši niz kontrolisanih letova između različitih lokacija na površini Titana, prelazeći ukupno više desetina kilometara. Za razliku od tradicionalnih planetarnih rovera koji se sporo kreću po površini, Dragonfly će moći da sleti, analizira uzorke tla i atmosfere, a zatim i ponovo poleti i odleti na novu lokaciju za dalje istraživanje.

Napajanje letelice zasniva se na radio-izotopskom termo-električnom generatoru, nuklearnom izvoru energije koji proizvodi električnu energiju pretvaranjem toplote nastale raspadom radioaktivnog materijala u struju. Ova tehnologija se već decenijama koristi u mnogim svemirskim misijama jer omogućava dugotrajan rad bez oslanjanja na sunčevu energiju, koja je na velikim udaljenostima od Sunca veoma slaba.

Najzanimljivije mesto za proučavanje u Sunčevom sistemu

RTG nuklearna baterija u Dragonfly letelici će pokretati naučne instrumente, puniti baterije potrebne za let i održavati radnu temperaturu elektronike.

Sam Titan je jedno od najzanimljivijih mesta u našem Sunčevom sistemu za proučavanje, jer ima gustu atmosferu bogatu azotom, stabilne meteorološke procese i kompleksnu organsku hemiju. Naučnici veruju da hemijske reakcije koje se odvijaju u njegovoj atmosferi i na površini mogu predstavljati analogiju uslovima koji su postojali na ranoj Zemlji pre nastanka života.

Titan takođe poseduje jezera, reke i mora, ali umesto vode, oni su ispunjeni tečnim metanom i etanom, što ga čini jedinim poznatim telom u Sunčevom sistemu, pored Zemlje, koje ima stabilnu tečnost na svojoj površini. Naučni instrumenti na letelici biće zaduženi za analizu hemijskog sastava površine, identifikaciju kompleksnih organskih molekula, merenje atmosferskih uslova i prikupljanje podataka o geologiji ovog udaljenog sveta.

Podaci koje Dragonfly bude poslao nazad na Zemlju mogli bi značajno proširiti razumevanje hemijskih procesa koji prethode nastanku života i pomoći naučnicima da utvrde koliko su takvi uslovi česti u Sunčevom sistemu i šire u svemiru.

Misija Dragonfly takođe predstavlja i važan tehnološki iskorak, jer će to biti prva letelica koja aktivno leti i obavlja naučna istraživanja na površini drugog planetarnog tela koristeći pogon rotorom, čime se otvara nova era za istraživanje planeta i njihovih satelita.

Komentari (0)