Mentalno aktivno sedenje može da smanji rizik od demencije, pokazala studija švedskog instituta

Naučnici sa anketirali 20.811 odraslih Šveđana, većinom žena starih između 35 i 64 godine, o njihovoj nedeljnoj fizičkoj aktivnosti i vremenu provedenom u "mentalno aktivnom" i "mentalno pasivnom" sedenju, prenosi NBC News.

Prvo su učesnike ispitali 1997. godine, a zatim su ih ponovo pratili 19 godina kasnije kako bi procenili rizik i stanje demencije. Sedentarno ponašanje, duga sedenja, ležanja ili poluležeći položaj, povezani su sa "glavnim faktorima rizika za demenciju", poput visokog krvnog pritiska, bolesti srca, dijabetesa i gojaznosti, rekao je Mats Halgren, glavni istraživač na Institutu Karolinska i autor studije.

Međutim, aktivnost mozga je ključni element u zaštiti od tih oštećenja.

"Mozak funkcioniše poput mišića", rekao je on. Neaktivno korišćenje mozga tokom dužih perioda može na kraju da utiče negativno na delove povezane sa memorijom i učenjem. U anketi, mentalno aktivno sedenje uključivalo je kancelarijski rad, sedenje na sastanku, kao i pletenje i šivenje. Aktivnosti poput rešavanja slagalica na računaru smatrane su intelektualno stimulativnim.

Gledanje TV ili slušanje muzike dok sedite računalo se kao mentalno pasivno ponašanje.

U studiji, koja je objavljena u "American Journal of Preventive Medicine", učesnici koji su više vremena provodili u mentalno pasivnom sedenju imali su "značajno veći rizik od razvoja neke vrste demencije u budućnosti", rekao je Halgren.

Početna anketa sprovedena pre skoro tri decenije

Koristeći statistički model, istraživači su predvideli kako promene u mentalnoj aktivnosti utiču na rizik od demencije: dodavanje jednog sata mentalno aktivnog ponašanja dok se sedi smanjuje rizik od demencije za četiri odsto, zamena jednog sata mentalno pasivnog ponašanja sa aktivnim smanjuje rizik za sedam procenata, kombinovanjem fizičke aktivnosti, poput hodanja, sa mentalno aktivnim ponašanjem, smanjuje rizik za 11 odsto.

Studija ima ograničenja pošto je početna anketa sprovedena pre skoro tri decenije, kada pametni telefoni, društvene mreže i beskrajno listanje nisu postojali. Ranija analiza je pokazala da stariji ljudi mogu da imaju kognitivne koristi od korišćenja telefona, ali se manje zna o njihovom uticaju na decu i mlade.

Foto: Envato

Pošto se studija zasniva na samoprijavljivanju, istraživanje ne može da zaključi da li mentalno pasivne aktivnosti povećavaju rizik od demencije ili da li ljudi sa većim rizikom od demencije više praktikuju pasivne aktivnosti. Prema Halgrenovim rečima, čak i ako se tehnologija promenila, "putanje koje utiču na demenciju su fundamentalno iste danas kao i pre 30 godina".

Njegov savet za smanjenje rizika od demencije je jednostavan - smanjite sedenje i više se krećite.

Komentari (0)