Koliko su naši podaci bezbedni na internetu: Ne klikćite ukoliko ne znate šta je i od koga je

Istovremeno, sve je više zloupotreba podataka koje ostavljamo na internetu. Možemo li da se zaštitimo i kako, za RTS je otkrio Strahinja Dević, stručnjak za sajber bezbednost i Milan Marinović, poverenik za zaštitu informacije od javnog značaja.

Izmenama koje su uveli tehnološki giganti, komentari, fotografije, lični podaci bez znanja korisnika postali su dostupni za upotrebu pri vežbanju veštačke inteligencije.

"Bivši Fejsbuk, sada Meta, i bivši Tviter, sada Iks, promenili su politiku privatnosti ove godine za sve korisnike u svetu i u Evropi, ali šta je karakteristično za nas koji nismo članovi EU? To da nisu obavestili korisnike na teritoriji Zapadnog Balkana, na teritoriji Istočne Evrope, takođe u državama koje nisu članice EU, dok je, recimo, Fejsbuk obavestio korisnike na teritoriji EU i znali su šta ih čeka", istakao je poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja Milan Marinović.

Prema njegovim rečima, ta razlika je ključna jer su oni koji su bili obavešteni mogli da reaguju na vreme.

"U EU su reagovale neke nevladine organizacije koje se bave zaštitom podataka o ličnosti, pogotovo jedna iz Austrije, i pod uticajem tih nevladnih organizacija, a zatim i organa koji se bave zaštitom podataka o ličnosti, kao što je poverenik u Srbiji, Meta je odložila tu novu politiku privatnosti, odnosno, tu obradu podataka o ličnosti u svrhu razvoja veštačke inteligencije", precizirao je Marinović.

Na taj način, Meta je sprečena da koristiti podatke koje ubuduće budu prikupili, ali, kako su naveli, i sve one podatke koje su u prethodnih godina prikupili.

Onaj ko prikuplja i obrađuje podatke, ne sme da ih koristi u svrhe za koje nema dozvolu korisnika i pravni osnov.

Pre nekoliko godina, navodi Marinović, korisnici su pristali na korišćenje podataka kada nije bilo reči o veštačkoj inteligenciji.

Neophodno je da građani imaju kome da se obrate

"Nije dozvoljeno evropskim propisima, ni opštom uredbom koja važi u EU, niti našim zakonom, da se podaci koriste u one svrhe za koje nisu prikupljeni. Dakle, to može, ali nakladnim pravnim osnovom", objašnjava Marinović.

Stručnjaci za sajber bezbednost iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore dogovorili su se da zajnički nastupe u ovom slučaju.

"Bili smo u Dablinu i kod Irske komisije za zaštitu podataka, ona je nadležna za Evropsku uniju, jer su sedišta predstavništva kompanija 'Gugl', 'Fejsbuk' i 'Tviter' u Dablinu. Tražili smo njihovu pomoć da objasnimo da predstavnici tih velikih kompanija za Evropsku uniju nisu i predstavnici za Srbiju, Bosnu, Crnu Goru, Makedoniju, Albaniju", kaže poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja.

Zakonska obaveza kompanija je da obezbedi službu za komunikaciju sa korisnicima. Nije dovoljna samo komunikacija sa poverenikom, već je neophodno omogućiti i građanima, kada žele da neki sadržaj uklone sa tih platformi, da imaju kome da se obrate.

"Sada je to gotovo nemoguće. Komunicirati direktno sa Kalifornijom, sa sedištem, to je gotovo nemoguće", ukazao je Marinović.

Podaci koje objavljuje FBI u svom godišnjem izveštaju o internet kriminalu, ukazuju na to da je ukupan gubitak usled prevara na internetu prošle godine dosegao 12,5 milijardi dolara, gotovo za četvrtinu više u odnosu na prethodnu godinu.

Kako stručnjak za sajber bezbednost Strahinja Dević navodi, postoji razlika u definisanju sajber napada.

"Zavisi šta smatramo sajber napadom, a šta zloupotrebom podataka. Po podacima Ef-Bi-Aja, to je obično materijalna šteta. Kada Kasperski radi istraživanje, oni kažu: ugroženi su računari, ugroženi su dokumenti itd. Trenutno je svaki drugi ili svaki treći napad ransomware, tj. kada haker u vašem računaru zaključa sva dokumenta i traži otkup da bi vam ih vratio", objašnjava Dević i dodaje da većina napada nisu direktna hakovanja, niti direktni napadi na server, već da se hakuju ljudi.

Ključni problem: Internet koriste svi, a nisu dovoljno obučeni

Dević kao rizično ponašanje navodi igranje igrica na Fejsbuku gde se traži ime ulice u kojoj ste odrasli i ime prvog ljubimca, uz imejl adresu. To su sigurnosna pitanja koja mogu otkriti neke lozinke. Takođe savetuje da ne klikćemo na linkove za koje ne znamo od koga su, da ne prelazimo na fajlove za koje ne znamo čiji su.

Ključni problem leži u tome što internet koriste svi, a nisu dovoljno obučeni da ga koriste na bezbedan način. Kod mladih je to želja da što pre skinu neku aplikaciju, neku igricu. Kod starijih je to što nisu vični, hoće da nabave neki jorgan, jastuk, da kupe jeftinije, da naruče neku robu i onda samo prihvataju. Ljudi treba da nauče da čitaju politiku privatnosti, savetuje Marinović.

PROČITAJTE JOŠ

Društvo

Preporuke MUP-a o bezbednosti dece na Internetu: Roditelji nadzirite i ažurirajte antivirus programe

Ministarstvo unutrašnih poslova Srbije objavilo je preporuke roditeljima o tome da nauče decu da bezbedno koriste Internet.

11:43Pre 569 d14.09.2024.

Autor

Društvo

Više od 5.000 prekršaja u zonama škola za samo nedelju dana

Pripadnici saobraćajne policije, tokom prve nedelje sprovođenja akcije "Škola", sankcionisali su čak 5.363 prekršaja u zonama škola.

09:34Pre 573 d10.09.2024.

Autor

Sajber kriminalci se brzo prilagođavaju novim tehnologijama. Sve češće se govori o upotrebi veštačke inteligencije upravo u tu svrhu.

"VI predstavlja opasnost zato što je dosta brz, dosta lagan za korišćenje, isto tako dostupan svima i može da se zlopotrebi jednostavno, da to bude mnogo uvrljivije. Da golim okom vi više ne možete da prepoznate da li je to neki Nigirijac iz internet kafea koji je poslao hiljadu mejlova, jer je njemu sad mnogo lakše da ga personalizuje", upozorio je Strahinja Dević.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)