(VIDEO) "Nasilje ne dolazi bez upozorenja": Kako su porodične drame u Crnoj Gori prerasle u tragediju

Javnost potresena ovim događajima pokušava da pronađe odgovore, dok stručnjaci upozoravaju da se tragedije ne događaju iznenada i bez najave, već da se prepoznatljivi obrasci ponašanja mogu uočiti i na vreme zaustaviti.

Psihološkinja Stela Burzanović istakla je u emisiji "Presek" na televiziji Newsmax Balkans da porodično nasilje gotovo nikada ne dolazi bez upozorenja. Kako kaže, rani znakovi konflikata i emocionalnog disbalansa često se ignorišu ili ne prepoznaju, i to može imati fatalne posledice.

"Svaki pojedinac je drugačiji, ali kada kod nekog traje naboj negativnih emocija tokom dužeg vremenskog perioda, to je jasan signal da nešto nije u redu. Ako se konflikti iz dana u dan pojačavaju i prelaze granicu verbalnog, dolazimo u zonu ozbiljnog rizika. I žrtva i počinilac mogu da budu psihološki destabilizovani", objasnila je Burzanović.

Prema njenim rečima, kada se pojedinac ne nosi sa sobom, nema razvijenu emocionalnu i socijalnu inteligenciju, tada se neretko poseže za destruktivnim ponašanjima.

Uzroci mogu da budu brojni - od trauma iz detinjstva do niskog kapaciteta za rešavanje konflikata. Ipak, bez obzira na uzrok, nasilje se ne može i ne sme opravdati, istakla je psihološkinja.

"Kada neko duže vreme proživljava unutrašnji pritisak, kada mu nedostaje kapacitet za razumevanje sebe i drugih, to je znak da treba reagovati. Možda taj pojedinac neće sam prepoznati problem, ali okolina mora. Preventiva počinje upravo tu - u trenutku kada primetimo da neko postaje nestabilan, kada konflikti postaju svakodnevni i intenzivni", upozorava Burzanović.

Stigma prema mentalnom zdravlju

Pored upozorenja na zanemarene signale, ističe i širi društveni problem - duboko ukorenjenu stigmu prema mentalnom zdravlju, posebno u zajednicama poput crnogorske, gde se psihološka pomoć i dalje doživljava kao slabost, a ne kao vid odgovornosti i osnaživanja.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Da smo kao društvo bolje edukovani o značaju mentalnog zdravlja, da se ne stidimo da potražimo pomoć, možda bi i ishod ovih tragedija bio drugačiji", kaže ona.

Burzanović naglašava da rad na mentalnom zdravlju ne podrazumeva samo površne poruke o "radu na sebi" koje se često sreću na društvenim mrežama, već duboku i strukturiranu posvećenost sopstvenom psihološkom balansu.

"Danas smo preplavljeni informacijama, a pritom retko kad pravimo razliku između onoga što je korisno i onoga što je štetno. Stres je postao svakodnevnica. Ljudi gube sposobnost da prepoznaju sopstvene granice. Zato je važno da znaju da je razgovor sa stručnjakom poverljiv, konstruktivan i često presudan u pronalaženju rešenja", kaže ona.

Foto: Newsmax Balkans

Poseban akcenat stavlja na preventivno delovanje, ističući da se edukacija o mentalnom zdravlju mora sprovoditi sistemski, kroz sve generacije - i kod mladih i kod starijih.

"Nije sramota razgovarati sa psihologom. U stvari, to je snaga. Svako treba da zna da rešenja uvek ima. Važno je stvoriti okruženje u kojem je briga o sopstvenom mentalnom stanju društveno prihvaćena i podsticana", ističe Burzanović.

Kako dodaje, savremeni tempo života, izloženost stresu, stalna preopterećenost informacijama i izolacija koju sve više ljudi oseća, pogodno su tlo za psihološke krize koje, ako se ne prepoznaju i ne tretiraju na vreme, mogu imati tragične posledice. U tome veliku ulogu ima okolina - porodica, komšije, kolege - ali i društvo u celini, kroz institucije i mehanizme podrške.

Komentari (0)