Pet godina od promene vlasti u Crnoj Gori: Šta su građani očekivali, a šta su dobili

Političko zapošljavanje, nepotizam, nedostatak reformi, neke su od glavnih kritika na račun vlada koje su u prethodnih pet godina vodile Crnu Goru, a nakon promene trodecenijske vlasti.

30.08.2025. 08:30

Pet godina od promene vlasti u Crnoj Gori: Šta su građani očekivali, a šta su dobili

Na parlamentarnim izborima 30. avgusta 2020. nakon 30 godina smenjena je vlast predvođena Demokratskom partijom socijalista, čije je lider bio Milo Đukanović.

U međuvremenu, Đukanović je izgubio i poziciju predsednika države, a sada je počasni predsednik DPS.

Od kraja 2020. godine Crna Gora je promenila tri vlade. Prva koju je predvodio Zdravko Krivokapić trajala je 14 meseci, druga Dritana Abazovića pala je nakon svega četiri meseca, ali je ostala godinu u tehničkom mandatu.

Foto: ATAImages/Antonio AhelMilo Đukanović

Sada najglomazniju, ali i Vladu sa najvećom podrškom u Skupštini, predvodi lider Pokreta Evropa sad Milojko Spajić.

Za pet godina iz rešetaka ili pod optužnicama završili su nekadašnji čelnici crnogorskog sudstva, tužilaštva policije. Pravosnažne presude još se čekaju.

Kad se crta podvuče, hroničari dešavanja u Crnoj Gori kažu da se nisu dogodile promene, već zamene, te da se očekivalo više.

"Najveći gubitnici 30. avgusta 2020. su oni iskreni borci koji su se borili za to da Crna Gora što pre počne da liči na građansko i demokratsko društvo. Deklarativno svi su protiv DPS, a svi nastavljaju prakse DPS u nekim situacijama čak i gore. Ono što me najviše plaši jeste da je nekako izgubljena nada da će nam jednog dana biti bolje", kaže za Newsmax Balkans građanski aktivista i bivši novinar iz Crne Gore Dževdet Pepić.

Foto: R.R./ATAImagesMilojko Spajić

On navodi da je nastavljena praksa u Crnoj Gori da se na pravosuđe vrše politički pritisci.

"U pravosuđu su se birali ljudi, ne da rade svoj, nego da rade naš posao i mislim da je to najveća rak rana crnogorskog društva", navodi Pepić.

Zvanična statistika kaže da su u pet godina plate u Crnoj Gori udvostručene.

Udvostručene su i cene stanova, a inflacija je pojela dobar deo rasta zarada. Prosečna plata sada je u Crnoj Gori oko 1.000 evra, a sindikalna potrošačka korpa duplo veća.

Ekonomski analitičar iz Crne Gore Mirza Mulešković kaže da, kada pogledamo podatke o životnom standardu, oni pokazuju da je došlo do veoma malog rasta životnog standarda građana.

"To znači da tolika povećanja plata nisu donela očekivane benefite, jer je inflacija pojela većinu tog povećanja. U poslednjih pet godina mi nemamo značajne strukturne reforme ekonomije. Nemamo kvalitetno strateško upravljanje ekonomijom i to je nešto što je, čini mi se, najveći problem, jer se politike menjaju iz dana u dan, nemamo transparentno donošenje odluka što u značajnoj meri ugrožava poslovni ambijent. Činjenica je da u poslednjih nekoliko godina direktne strane investicije posebno u preduzeća i banke opadaju što nam šalje jasnu sliku da crnogorska ekonomija nije atraktivna za investitore. Ne treba zaboraviti i da imamo rast blokiranih preduzeća i skoro dupliran dug tih preduzeća", kaže Mulešković i dodaje da po pitanju diversifikacije ekonomije ništa nije urađeno.

Te 2020. godine jedno od glavnih obećanja novih vlasti bilo je i da će odblokirati put Crne Gore ka Evropskoj uniji.

Pet godina kasnije Crna Gora jeste, kako kažu vlasti, lider u regionu u evropskim integracijama, ali je zatvoreno svega sedam od 33 poglavlja.

Ipak, iz Vlade Crne Gore su uporni da će ispuniti obećanje, pa kažu - 2028. Crna Gora će biti 28. članica Evropske unije.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Komentari (0)