Štrbac o slučaju hapšenja Živka Zagorca: "Hrvatska ne odustaje od procesuiranja Srba, samo u oktobru 45 suđenja"

Srbin Živko Zagorac, koji od 1992. živi u Kanadi i ima srpsko i kanadsko državljanstvo, uhapšen je prošle nedelje u Poljskoj po hrvatskoj poternici zbog optužbi za ratni zločin počinjen 1991. na području Grubišnog Polja.

Hrvatsko tužilaštvo u Zagrebu ove godine je protiv njega i još 23 srpska borca podiglo optužnicu.

O ovom slučaju, kao i o praksi hrvatskih sudova za Newsmax Balkans govori Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono-informativnog centra Veritas.

"Ovo nije nikakvo iznenađenje. Veritas je do sada ispratio 202 hapšenja Srba širom sveta po hrvatskim poternicama. Hrvatska je procesuirala oko 4.000 ljudi za ratne zločine, a među njima je tek tri odsto pripadnika hrvatske vojske i policije. Svi ostali su Srbi i pripadnici JNA", ukazuje Štrbac.

Foto: Milena Đorđević

Prema njegovim rečima, ni tri decenije posle rata Hrvatska ne smanjuje tempo procesuiranja.

"Samo ovog meseca sudi se 45-orici Srba i bivših pripadnika JNA. Gotovo svakog dana imaju glavne pretrese", rekao je Štrbac u emisiji Otvori oči.

Optužnica stara tri decenije

Istraga protiv Zagorca, objašnjava Štrbac, otvorena je još 1992. godine, a vremenom je više puta menjana.

"Na prvoj optužnici bilo je više od 60 ljudi, a sada ih je ostalo 24, pošto su preminuli izostavljeni. Živko Zagorac je prvi na spisku", upućuje on.

Zagorac, rođen 1946. godine, po hrvatskoj optužnici bio je politički komesar Bilogorskog odreda.

"Terete ga i po komandnoj i po neposrednoj odgovornosti. To znači da odgovara i za dela svojih podređenih, bez obzira na to da li ih je sam učinio", objašnjava Štrbac.

"Model koji se izvozi"

Prema rečima predsednika Veritasa, Hrvatska je razvila tzv. hrvatski model procesuiranja neprijatelja za ratne zločine, koji sada, kako kaže, "izvozi" u druge zemlje.

"Time se hvale i primenjuju ga, između ostalog, u Ukrajini i na Kosovu. Model podrazumeva da se pred sud izvode pripadnici neprijateljske strane, dok se rat 90-ih ne priznaje kao građanski. Čak je bilo predloga da bude kažnjivo reći da je to bio građanski rat", navodi Štrbac.

"Cilj je etnički čist prostor"

Štrbac smatra da su česta suđenja Srbima deo šire hrvatske politike.

Foto: Milena Đorđević

"Ratni zločini ne zastarevaju, pa se ljudi hapse i posle 30 godina. Krajnji cilj je da se stvore što čistiji etnički prostori. To je, iz mog iskustva, mnogo efikasnije od tenkova i pušaka", poručuje.

Zbog takvih okolnosti, dodaje, mnogi Krajišnici i dalje strahuju da se vrate u Hrvatsku.

"Imamo brojne slučajeve u kojima su ljudi, čim su prešli granicu, bili uhapšeni. Isto se sada dešava i Živku Zagorcu, koji živi na relaciji Kanada-Srbija", zaključuje predsednik Veritasa.

Gostovanje Štrpca u emisiji Otvori oči pogledajte u videu:

Komentari (0)