Washington Examiner: Albanija je najnovija narko-država koja preti svetu

Majkl Rubin je saradnik lista Washington Examiner i autor kolumne "Beltway Confidential". Direktor je analize u Institutu za Bliski istok i viši saradnik Američkog instituta za preduzetništvo.

U svom autorskom tekstu ističe da dok hiljade ljudi ginu u najnovijoj eskalaciji sukoba između Hezbolaha i Izraela u Libanu, teško je danas zamisliti da je Liban nekada bio oaza mira i tolerancije. Bejrut je s razlogom nosio nadimak "Pariz Bliskog istoka".

Prema rečima autora, taj status nije nestao izbijanjem građanskog rata u Libanu 1975. godine, već usponom režima Asada u Siriji nekoliko godina ranije.

"Predsednik Hafez el Asad nikada nije odustao od sirijskih pretenzija na čitav Liban, ali je bio zadovoljan da ga tretira kao posebnu zonu interesa", navodi Rubin.

Liban postao ventil za pritisak

Dodaje da dok je podrška terorizmu dovela Siriju pod američke sankcije 1979. godine, autokratski režim počeo je da guši sirijsko društvo, a politika državnog socijalizma dodatno je izolovala ekonomiju zemlje. Liban je tada postao svojevrsni ventil za pritisak - mesto za pranje novca, trgovinu drogom i zaobilaženje sankcija, piše u autorskom tekstu.

Kako je navedeno, Sirijska elita mogla je vikendom da pobegne u Bejrut i tako privremeno zaboravi na ograničenja života u Siriji. Iako je Asadov režim profitirao, za Liban je to bio parazitski odnos čiju su cenu na kraju platili građani te zemlje.

Liban nije bio jedina mala država zarobljena u takvom eksploatatorskom odnosu. Pakistan je, prema Rubinu, danas tek teritorija preko koje Kina ostvaruje svoje interese.

Foto: Tanjug/AP/Mohammed Zaatari

On ocenjuje da je paradoks to što je Pakistan istovremeno važan saveznik SAD van NATO-a i vazal Kine.

Sličnu ulogu za Tursku, navodi autor, ima severni Kipar. Kao što Sirija nije priznavala suverenitet Libana, tako ni Turska ne poštuje teritorijalni integritet Kipra.

Rubin tvrdi da je severni deo Kipra pod turskom kontrolom postao međunarodno središte za pranje novca, dok je Republika Kipar reformisala finansijski sektor i danas ima jedan od najtransparentnijih bankarskih sistema u Evropi.

Prema njegovim rečima, kriminalci, krijumčari i teroristi koriste severni Kipar zbog mogućnosti da posluju nekažnjeno i da preko komplikovanog statusa ostrva steknu uporište u Evropskoj uniji.

Ipak, činjenica da je Kipar ostrvo ograničava njegov značaj za pojedine ilegalne aktivnosti, zbog čega se Turska, kako tvrdi Rubin, sve više okreće Albaniji.

Rama podigao kriminal na novi nivo

Autor navodi da Albanija nije nepoznata organizovanom kriminalu, ali da je premijer Edi Rama "podigao kriminal na novi nivo". Kao primer navodi legalizaciju uzgoja marihuane, za koju tvrdi da služi kao paravan za pranje novca od trgovine narkoticima, dok Albanija postaje evropsko čvorište za marihuanu, heroin, kokain i metamfetamine.

Rubin ističe da se Rama često konsultuje sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, po čijem modelu, kako tvrdi, upravlja državom.

Foto: Tanjug/AP/Darko Bandić

On optužuje Ramu i njegove saveznike za oduzimanje zemljišta radi razvoja projekata, dok politički protivnici, uključujući bivšeg potpredsednika vlade Arbena Ahmetaja i gradonačelnika Tirane Eriona Velijaja, prema njegovim tvrdnjama, trpe politički motivisane optužbe koje pokreće specijalno tužilaštvo SPAK.

Autor ocenjuje da veze sa američkim diplomatama i poslovni odnosi sa Aleksom Sorošom i Džaredom Kušnerom dodatno učvršćuju osećaj nekažnjivosti albanskog premijera.

"Ono što se dešava u Albaniji neće ostati u Albaniji", upozorava Rubin, navodeći da organizovani kriminal i narko-ekonomija omogućavaju kriminalnim i terorističkim grupama uporište u Evropi.

On povlači paralelu sa Libanom i upozorava da bi Turska, poput Sirije u prošlosti, mogla da koristi Albaniju za prikrivene operacije i destabilizaciju regiona.

"Albanija možda deluje mala, ali Rama predstavlja gangrenu koja mora biti amputirana pre nego što se njen otrov proširi", zaključuje Rubin u svom autorksom tekstu.

Komentari (0)