Modernizacija ili trka u naoružanju: Kako Zapadni Balkan jača svoje vojske

U kontekstu rata u Ukrajini, zaoštrenih odnosa između Rusije i Zapada i poruka koje dolaze iz Moskve, ovakvi potezi ponovo otvaraju pitanje stabilnosti regiona i međusobnog poverenja. Uz to, nameće se i pitanje da li se, na osnovu skorašnjih velikih nabavki vojne opreme, može govoriti o "trci u naoružanju" u regionu.

Modernizaciju vojske pre svega pokreće promenjeno globalno bezbednosno okruženje, posebno rat u Ukrajini i rast tenzija među velikim silama. Uz to, većina zemalja menja zastarelu opremu i prilagođava se sopstvenom bezbednosnom položaju - bilo kroz NATO integracije, vojnu neutralnost ili regionalnu saradnju.

Printscreen: Newsmax BalkansDaniel Šunter

"To je trend koji postoji u čitavoj Evropi, mi nismo nikakav izuzetak niti mi to predvodimo. Ako gledamo ko najviše ulaže, regionalni lider je Rumunija, ona je apsolutni broj jedan, prestigla je i Grčku koja je tradicionalno broj jedan. Rumunija se nalazi u blizini rata u Ukrajini i zemlje koje gravitiraju ka istoku osećaju se ugroženije i prirodno da one najviše novca i ulažu. Ono što je na prostoru bivše Jugoslavije zanimljivo to je odnos između Srbije i Hrvatske i onda se u medijima stvara ta slika o nekoj trci. Ona možda u političkom tako može i da se gleda uzimajući u ratne traume iz 90ih godina u velikoj meri utiču na političku dinamiku koju danas vidimo", rekao je Daniel Šunter, stručnjak za bezbednost i autor emisije "Signal".

Ratno nasleđe iz devedesetih i dalje snažno 

Ratno nasleđe iz devedesetih i dalje snažno utiče na bezbednosna razmišljanja u regionu, jer su međusobno poverenje i percepcije pretnji ostali opterećeni tragičnim iskustvima iz prošlosti.

Istovremeno, veliki deo vojne opreme potiče iz tog perioda ili čak ranije, što nameće potrebu za modernizacijom - ne toliko zbog pripreme za eventualni sukob, koliko zbog neophodnosti praćenja savremenih tehnologija i trendova u odbrambenoj industriji.

Printscreen: Newsmax BalkansVlada Radulović

"U suštini, delimo to isto ratno nasleđe u smislu ratne tehnike, dosta toga je nasleđeno iz nekih starijih vremena i u skladu sa budžetima i finansijama, planovima i politikama neke zemlje su ušle u modernizaciju, obnovu i jačanje svojih oružanih snaga ranije, neke kasne na tom polju pa sada neke stvari dolaze u fokus", ocenio je vojni analitičar Vlada Radulović za Newsmax Balkans.

"Trka u naoružanju"

Zbog različitih dinamika u modernizaciji i nabavci nove opreme, u medijima i među stručnjacima se često govori o svojevrsnoj trci u naoružanju između zemalja regiona, iako svaka država svoje odluke donosi u skladu sa sopstvenim bezbednosnim prioritetima.

"Ako bismo koristili figuru trke to bi moglo da se nazove trkom u različitim kategorijama budući da se države nalaze u različitim situacijama. Ako je reč o Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj to su članice NATO i EU to znači da su njihovi procesi modernizacije diktirani onim što traže NATO i SAD, a to je da se više ulaže u odbranu, dok sa druge strane imamo zemlje van EU kao što je Srbija koja ima vojnu neutralnost i to opet daje drugu specifičnost potreba koje Srbija ima i onako kako ih artikuliše u smislu od koga kupuje i kakvi spoljnopolitički prioriteti Srbije to definišu što je dosta drugačije u odnosu na zemlje koje su članice NATO", istakao je Šunter za Newsmax Balkans.

Dok jedni istu stvar nazivaju "trka u naoružanju", drugi to vide kao neophodnu modernizaciju odbrambenih sistema.

Zastarela oprema, ali i prevaziđene strategije samo opterećuju budžete i slabe sistem, a građane zavaravaju, jer gomila gvožđa nije više funkcionalno oružje, ni i svetu, ni u regionu.

Komentari (0)