home-icon SVET

Pregovori između SAD i Irana: Libijski scenario ili sukob?

Istraživač organizacije Novi Treći Put Mijat Kostić za Newsmax Balkans u kolumni analizira pregovore SAD i Irana u Omanu.

Autor:  

Mijat Kostić

|  

11.04.2025. 12:29

facebook twitter linkedin link mail
Pregovori između SAD i Irana: Libijski scenario ili sukob?
Foto: Tanjug/AP/Vahid Salemi

Kako se napetosti na Bliskom Istoku konstanto intenziviraju, odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Irana ponovo ulaze u kritičnu fazu. Nakon povratka na vlast početkom 2025. godine, Donald Tramp je ponovo izašao u javnost sa svojom "politikom maksimalnog pritiska" prema Teheranu, uz agresivniji ton i još oštrije zahteve nego tokom svog prethodnog mandata. U intervjuu za Fox News od 9. aprila 2025. godine, Tramp je izjavio da vojna opcija ostaje otvorena ako Iran ne ispuni zahteve SAD-a po pitanju nuklearnog programa. Posebno je istakao da bi Izrael imao ključnu ulogu u eventualnim vojnim operacijama protiv Irana, čime je dodatno naglasio bezbednosni savez između Vašingtona i Tel Aviva. U isto vreme, američka vojska je već pojačala prisustvo u regionu, raspoređujući dodatne nosače aviona i bombardere sposobne za napade na podzemne nuklearne objekte. Procenjuje se da je 25 odsto čitave američke mornarice trenutno raspoređeno u regionu, a Pentagon tvrdi da je reč o "preventivnoj meri" kako bi se pojačala pozicija SAD-a uoči mogućih pregovora.

Iako je glavna tačka spora iranski nuklearni program, Vašington pokušava da proširi obim pregovora kako bi postigao dugoročnije rešenje za stabilnost u regionu i suzbijanje iranskih vojnih kapaciteta. Prema izvorima iz iranskog Ministarstva spoljnih poslova, novi zahtevi SAD-a podrazumevaju potpuno obustavljanje obogaćivanja uranijuma, čak i za civilne svrhe, što podrazumeva zatvaranje svih postojećih nuklearnih postrojenja, uključujući i dobro utvrđeni podzemni kompleks u Fordou. Razlog za to je strah da bi Iran uskoro mogao imati dovoljno obogaćenog uranijuma za nuklearne bojevne glave, što bi stvorilo dodatnu pretnju po stabilnost i unelo disproporciju moći u regionu.

Pored nuklearnih ograničenja, Vašington zahteva i prestanak razvoja balističkih raketa, posebno onih srednjeg dometa, koje Iran smatra ključnim za svoju nacionalnu bezbednost. Takođe, SAD žele da Teheran ograniči svoj regionalni uticaj, uključujući podršku paravojnim i terorističkim grupama poput Hezbolaha u Libanu, Huta u Jemenu i šiitskih milicija u Iraku. Konačno, traži se i potpuna otvorenost prema međunarodnim inspektorima, bez ikakvih ograničenja. Iranski zvaničnici ove zahteve vide kao pokušaj zadiranja u suverenitet zemlje i prelazak crvene linije koju nijedna vlast u Iranu, bez obzira na političku orijentaciju, ne može lako prihvatiti.

POVEZANE VESTI

Izraelski premijer Bendžamin Netanijahu tokom posete Vašingtonu ponovo je promovisao "libijski model" kao jedini prihvatljiv ishod – misleći na sporazum iz 2003. godine kada je tadašnji libijski lider Muamer Gadafi pristao da se potpuno odrekne programa oružja za masovno uništenje. Taj sporazum je podrazumevao da Libija dobrovoljno obustavi sve svoje nuklearne aktivnosti, preda centrifuge i nuklearne komponente Sjedinjenim Državama, te omogući dolazak međunarodnih inspektora.

Pored toga, Libija je priznala odgovornost za terorističke napade, uključujući bombardovanje Pan Am leta 103 iznad škotskog grada Lokerbija 1988. godine, kao i za druge incidente koji su izazvali osudu međunarodne zajednice. Kao deo šire normalizacije odnosa, Tripoli je počeo intenzivnu saradnju sa američkim i britanskim bezbednosnim agencijama i preduzeo korake ka reintegraciji u međunarodnu zajednicu. U zamenu, ukinute su sankcije, odmrznuta su sredstva i omogućeno je uključivanje u globalne ekonomske tokove.

Ipak, za mnoge u Iranu, pad Gadafijevog režima i intervencija u Libiji 2011. godine su izvor dodatanog nepoverenja prema garancijama sa Zapada. Teheran smatra da se razoružanje nije isplatilo, jer Zapad, uprkos obećanjima, nije garantovao stabilnost režima. "Mi nismo Libija i nikada nećemo biti Libija," izjavio je jedan visoki vojni zvaničnik u Iran za nemački list Rojters.

I pored oštrih izjava i nepoverenja, Teheran i Vašington su, posredstvom Omana, dogovorili novu rundu indirektnih pregovora koja bi trebalo da počne u subotu u Maskatu. Razmena poruka započela je još krajem marta kada je Iran, preko Omana, odgovorio na pismo koje je predsednik Tramp poslao vrhovnom lideru ajatolahu Hameneiju. Ovaj čin, iako simboličan, bio je dovoljan da otključa diplomatsku blokadu.

Prema diplomatskim izvorima, američka strana je ubrzo potom signalizirala spremnost da se razgovori otpočnu "što pre". Na pregovorima u Maskatu, Iran će predstavljati zamenik ministra spoljnih poslova Abas Aragči, dok će američku delegaciju predvoditi specijalni izaslanik Stiv Vitkof, koji je vodio i pregovore o prekidu ukrajinskog sukoba i sukoba u Gazi. Očekuje se da će Oman, kao neutralni medijator, imati ključnu ulogu u prenošenju poruka i održavanju osnovne komunikacije. Prvi susret biće “opipavanje terena” i imaće za cilj da se definiše agenda i okvir za potencijalne naredne pregovore.

Iako obe strane javno izražavaju nadu u diplomatski ishod, duboke sumnje i dalje provejavaju ispod površine. Iranski zvaničnici otvoreno izražavaju bojazan da Sjedinjene Države neće poštovati nijedan dogovor bez konkretnih garancija. “Tramp ne traži samo nuklearni dogovor – on traži kapitulaciju. A to se neće desiti,” izjavio je savetnik iranskog Saveta za nacionalnu bezbednost.

Poseban problem predstavlja činjenica da je Tramp jednostrano napustio prethodni sporazum iz 2015. godine (JCPOA), koji je potpisan uz posredovanje EU i UN. Nakon izlaska Amerike iz JCPOA 2018. godine, obnovljene su i pojačane sankcije prema Iranu, što je dodatno urušilo poverenje Teherana u trajnost bilo kakvog sporazuma sa Vašingtonom. Iran sada insistira da svaki novi dogovor mora da sadrži pravne i političke mehanizme zaštite bazirane na JCPOA.

Iranski lideri su pokazali određenu spremnost da razmotre mehanizme za deeskalaciju u regionu, ali su istovremeno jasno naglasili da se neće odreći ključnih strateških kapaciteta, naročito kada je reč o raketnom programu. Prema rečima komandata Revolucionarne garde, majora Salamija: “Naše rakete su naša crvena linija!”

U takvoj atmosferi, potpisivanje sporzuma i sukob ostaju podjednako realne opcije. Dok američka strana ističe da bi novi dogovor bio “bolji od očiglednog rešenja” – aludirajući na vojni sukob – retorika i zahtevi s obe strane ukazuju na to da kompromis neće biti lako postignut. Libijski scenario, koji neki na Zapadu vide kao pozitivan presedan, za Iran predstavlja sinonim za političku naivnost i vojnu propast. Ostaje da se vidi da li će indirektni razgovori u Omanu otvoriti prostor za realan dijalog ili će poslužiti kao privremena pauza pred novu rundu eskalacije. Sudbina regiona, a možda i šira globalna bezbednost, zavisiće od mogućnosti da obe strane ponovo uspostave poljuljano poverenje.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

AppStore GooglePlay
Tagovi:
SAD iran Bliski istok Pregovori

Komentari (0)