Turska namenska industrija kao vid Erdoganove diplomatije

Turska je u poslednjih pet godina značajno radila na jačanju i osamostaljenju svog vojno-industrijskog kompleksa. Nekada zavisna od uvoza naoružanja od svojih glavnih NATO saveznica, pre svega Sjedinjenih Država za svoju avijaciju i Nemačke za svoju ratnu mornaricu, 2020. godine je Turska prvi put izvezla više svog naoružanja nego što je kupila stranog. Ovaj rast je pre svega omogućen razvijanjem naprednih domaćih sistema, poput drona Bajraktar TB2, koji su postali jedni od najtraženijih proizvoda na svetskom tržištu oružja.

Povećan obim prodaje je ne samo rezultirao većim profitnim marginama i punijim koferima Ankare, već je omogućio Turskoj da svog „industrijskog mezimca“ stavi pod de facto državnu kontrolu, i iskoristi kao oruđe ( i prut i šargarepu) za ostvarivanje svojih geopolitičkih ciljeva, od suprostavljanja ruskom uticaju do projektovanja sopstvene moći širom Bliskog Istoka, severne Afrike i Balkana.

Turska namenska industrija je prethodne godine izvezla naoružanja u vrednosti od rekordnih 7,1 milijardi dolara, što je prestavljalo porast od 30 procenata u poređenju sa 2023. godinom. Tursko naoružanje je postalo globalni fenomen; među njenim najvećim mušterijama su se našli Sjedinjene Države, Češka i Rumunija, ali i Emirati, Pakistan i Katar, dok se ove godine očekuje i veliki proboj na tržište jugoistočne Azije.

Okosnicu ovog proboja i rastuće popularnosti turskog oružja čine dronovi. Popularni „Bajraktari“ su se okitili slavom na nekoliko ratišta u prethodnoj deceniji. Oni su omogućili Azerbejdžanu da odnese prevagu nad Jermenijom 2019. godine i na taj način ultimativno zapečatili sudbinu Nagorno Karabaha, dok su 2020. godine turski dronovi omogućili Erdoganu da osujeti planove Vladimira Putina u Libiji i međunarodno priznatoj Vladi da porazi pobunjenike. Turski dronovi su se ne samo odlično pokazali u ratnim okolnostima, već i iskrojili specifičnu poziciju za sebe na međunarodnom tržištu. Pouzdaniji od kineskih, a daleko jeftiniji od američkih (kao i bez uslova koji su vezani za poštovanje ljudskih prava koje postavlja Vašington), turski dronovi dronovi su pružili siromašnijim državama koje nemaju sopstvenu (ili veoma skromnu) vojnu avijaciju alternativu kada je u pitanju pružanje podrške iz vazduha svojim snagama; po povoljnoj ceni i bez rizika za skupe mlazne lovce i još dragocenije pilote.

POVEZANE VESTI

SVET

Erdogan i Tramp razgovarali telefonom o bilateralnim odnosima dve zemlje

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan razgovarao je telefonom sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donaldom Trampom o bilateralnim odnosima dve zemlje, regionalnim i globalnim pitanjima.

08:19Pre 133 d17.03.2025.

Autor

SVET

Turske vlasti uhapsile više od 1.100 učesnika višednevnih protesta zbog hapšenja gradonačelnika Istanbula

Turske vlasti uhapsile su više od 1.100 osoba širom zemlje u proteklih pet dana, od kada traju protesti zbog hapšenja gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamoglua, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.

15:08Pre 125 d24.03.2025.

Autor

Izvoz turskog oružja često služi kao oblik meke moći ili pokroviteljstva kojim Turska jača svoje veze sa državama na Bliskom istoku i u Africi kroz predstavljanje Ankare kao alternativnog bezbednosnog partnera. Dobar primer ove prakse jeste Somalija, država u kojoj je Turska izgradila svoju najveću prekomorsku vojnu bazu i obučila preko 10.000 somalijskih vojnika, dok je prošle godine potpisala i memorandum o opremanju somalijske mornarice, u zamenu za udeo u pomorskim ekonomskim resursima Somalije.

Slično tome, Turska je postala ključni izvoznik oružja za nekoliko afričkih država koje se bore protiv pobunjeničkih frakcija. Od 2021. godine, zemlje poput Etiopije, Nigerije, Nigera i Maroka kupuju turske dronove i oklopna vozila kako bi se zaštitile od terorista i pobunjenika, bez straha od političke odmazde Ankare zbog načina na koji koriste turske dronove. Turska je odobrila nastavak isporuke njenih dronova Etiopiji, iako su isti bili korišćeni u napadima na civile tokom kontraofanzive Adis Abebe protiv Tigreja.

Snabdevanjem dronova, obukom i ugovorima o zajedničkoj proizvodnji širom Bliskog istoka i Afrike, Ankara širi svoj „strateški kišobran“ kroz generisanje suficita dobre volje koji se potom transformiše u podršku Ankari od strane ovih država na međunarodnim forumima i omogućava Erdoganu da Tursku predstavlja kao „zaštitnika“ svih muslimana u regionu.

Turska nije zaboravila ni na Zapadni Balkan: 2022. godine je Albanija kupila tri TB-2, godinu danas kasnije i Priština i Bosna i Hercegovina, koristeći sredstva koja je Turska obezbedila putem zajma. Ankara je u finišu prošle godine potpisala i niz bezbednosnih ugovora sa sa Severnom Makedonijom, Albanijom i Kosovom, što je dovelo do alarma u Atini i Beogradu. Ovim sporazumima Erdogan pre svega gleda da zaobiđe kontrolu koji turski parlament ima nad tenderima ove prirod, ali i da postavi temelje za prisniju saradnju između Turske i ovih država. Ekspanzija turskog oružja Zapadnim Balkanom neće naići na nezadovoljstvo unutar Alijanse s obzirom da se istim održava khrki status quo u BiH i na Kosovu, ali može se očekivati da Grčka iskoristi svoje veze sa SAD i Francuskom kako bi ograničila ovo širenje.

Od 2019. do 2024. godine, Turska je transformisala svoju odbrambenu industriju u krucijalni instrument svoje spoljnopolitičke strategije. Obim izvoza oružja je naglo porastao i pomerio se ka visokotehnološkim sistemima poput dronova, korveta i projektila, odraz rastuće važnosti Turske i inovativnosti njenog vojnoindustrijskog sektora.

Više od pukih ekonomskih transakcija, giganti turske namenske industrije deluju uz jasnu podršku države i omogućavaju Turskoj da unapredi svoju poziciju u svom komšiluku. Na Balkanu, tursko oružje i vojni instruktori su pomogli Vladama koje su naklonjene Ankari da učvrste i unaprede svoje vojne kapacitete, a za uzvrat su proširili uticaj Turske u regionu kojim su nekada dominirale druge sile.

Na Bliskom istoku i u Severnoj Africi, izvoz oružja je podržao turske težnje ka ostvarivanju pozicije regionalnog hegemona – kroz jačanje saveznika i osujećivanje rivala; stvorivši od Ankare nezaobilaznog aktera kada je reč o bezbednosnim pitanjima od Persijskog zaliva do Libije. A duž istočnog krila NATO-a, turski doprinosi odbrambenim naporima Ukrajine i Baltičkih država su ojačali jedinstvo NATO-a protiv zajedničkih pretnji, i istovremeno poboljšali položaj Turske među evropskim partnerima. U vremenima kada Evropa otpočinje izgradnju sopstvene bezbedonosne arhitekture, posebna uloga očekuje Tursku.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)